Aditivi nisu bezopasni

Domaćice su nekad, kad nije bilo hipermarketa i kad je voće i povrće bilo mnogo jeftinije, spremale ogromne količine zimnice. Po policama su ređane tegle pune raznih džemova, marmelada, slatkog, ajvara, feferona, slaganih i cepanih paprika, mešanih salata, flaše s kuvanim paradajzom, a u novembru se kiselio kupus… 

Ostave su pražnjene tek u martu, aprilu, a u boljim kućama zimnica je preticala do naredne sezone, i to samo zato što su domaćice i tada koristile sredstva koja produžavaju rok trajanja namirnica.

Danas se u masovnoj industrijskoj proizvodnji koriste prehrambeni aditivi, dodaci koji hrani daju ukus, aromu, miris i produžavaju joj rok trajanja. Njihova upotreba precizirana je međunarodnim pravilima, kako bi se zaštitilo zdravlje potrošača, pa se na listi dozvoljenih dodataka nalaze prirodne arome, aditivi prirodnih boja, modifikovan skrob… Svaki aditiv mora da pođe strogu kontrolu zdra­vstvene ispravnosti, ali to ne znači da neće izazvati ozbiljne zdravstvene tegobe ukoliko se uzima u količinama većim od dnevno dozvoljenih.

Neki aditivi su potpuno bezopasni, ali ima i onih koji izazivaju alergije, malokrvnost, glavobolje, otežano varenje… Iako pouzdanih i preciznih podataka još nema, u svetu se već godinama istražuje uticaj ovih dodataka ishrani na ćelijske mutacije i porast broja obolelih od karcinoma.

Jedini način da kontrolišete šta unosite u organizam jeste da pažljivo čitate sastav proizvoda, pažljivo perete voće i povrće i izbegavate rane plodove jer se voće, naročito ono koje od plantaža do naših pijaca prelazi dalek put, prska raznim preparatima koji čuvaju svežinu i sprečavaju truljenje. 

I sa slatkišima i slanim grickalicama, kažu stručnjaci, treba biti oprezan jer mnogi od njih sadrže veštačke arome i boje, pojačivače ukusa zbog kojih preterujemo s jelom. 

Prekomerni unos aditiva, većih količina od dnevno dozvoljenih, kratkoročno ne može da nam naudi, ali višegodišnji unos može da izazove i trovanje i izvesne mutacije u ćelijama.

Konzervans koji se dodaje hrani da bi duže trajala uopšte nije bezazlen, ukazuju stručnjaci i upozoravaju da ga treba koristiti vrlo oprezno jer dodat u velikim količinama može da bude štetan po ljudsko zdravlje. Naime, naučna istraživanja pokazuju da konzervans odnosno aditiv E211 izaziva degenerativne promene u organizmu koje dovde do mnogih oboljenja kao što su Parkinsonova bolest i ciroza jetre. Zato, ukazuju stručnjaci, treba strogo voditi računa koliko se konzervansa dodaje hrani i savetuju domaćicama da pri spremanju zimnice ne stavljaju više od jednog grama konzervansa na kilogram voća ili povrća. Dakle, kesica od pet grama konzervansa koristi se za najmanje pet kilograma voća ili povrća.

Pažljivo čitajte deklaracije jer:

E338 – ortofosporna kiselina

E339 – Na-fosfat (konzervans)

E340 – K-fosfat

E341 – Ca-fosfat (konzervans)

E450 – difosfati

E461 – metilcelulosa

E466 – CMC (natrium carboximetilcelulosa)

E320 – BHA (antioksidant butil hidroxi anisol) 

E321 – BHT (antioksidant butil hidroxi toluol)

E311 – octilgalat

E312 – dodecilgalat

E123 – amaranth, boja (otrovan i u SAD zabranjen)

E131 – patent plava boja

E210 – benzojeva kiselina (konzervans)

E211, E213, E214 – soli benzojeve kiseline