Koliko dugo traje zaljubljenost?

Kako razlikovati zaljubljenost od prave ljubavi i šta je potrebno da bi ona trajala?

Zaljubljenost je stanje neuravnoteženosti hormona – mozak zaljubljene osobe podseća na mozak duševnoga bolesnika. Kod zaljubljenosti se u mozak otpuštaju testosteron, estrogen, dopamin, norepinefrin, serotonin i oksitocin. Oni su zaslužni za tako neopisiva i snažna osećanja prijatnosti kao i za ostale simptome zaljubljenosti: gubitak apetita, nesanica, razdražljivost, itd. To stanje hemijske neravnoteže se zove zaljubljenost, a traje od jedne i po do tri godine. 

Sa psihološkog gledišta zaljubljenost je više odnos sa samim sobom kao objektom zaljubljenosti – radi se o projekciji ideala na konkretnu osobu, u stvari o odnosu s našim fantazijama. Suprotno tome ljubav je odnos sa realnom osobom, koju volimo i prihvatamo zajedno sa svim manama. 

Zaljubljenost je prvi osećaj iz spektra ljubavi koji se javlja kod deteta. Ljudi biraju partnere koji nas podsećaju na važne ljude iz detinjstva, obično na jednog od roditelja, naravno. Obično je to onaj roditelj sa kojime imamo najneraščišćenije odnose. U partnerskom odnosu nesvesno pokušavamo da razrešimo tu traumu, a može se dogoditi da je samo ponavljamo. Kada želite partneru da spočitate: ” Ponašaš se kao moja mama”, bolje bi bilo da se zamislite i razmislite šta od tog odnosa niste razrešili u svojoj glavi. 

To je naravno teško i mnogi će taj odnos radije napustiti nego ga rešavati, ili će pobeći u prevaru, piše Intimate Medicine. 

Tek kada mine ekstatični osećaj zaljubljenosti, stvoreni su temelji za ljubav – želimo da budemo s nekim takvim kakvim ga poznajemo. Naravno da se taj odnos vrlo razlikuje od zavisnosti, jer se radi o odluci da ćemo biti s nekime ko nam nije neophodno potreban da bismo preživeli. U zrelom partnerskom odnosu ljubav prevazilazi potrebu za partnerom. Ljubav je promišljeno delovanje, a ne kratkotrajan osećaj ekstaze.