Kada se zaigraju deca mogu da zaborave na žeđ, što naročito tokom vrelih dana može da bude opasno i da dovede do dehidracije, pa i gubitka svesti. Ako su roditelji u dilemi koliko mališani treba da unose tečnosti, najbolje je da se rukovode preporukama Evropskog instituta za hidrataciju po kojima je optimalno da deca dnevno treba da popiju minimum šest do osam čaša tečnosti, odnosno litar i po do dva.
Stručnjaci kažu da bi deca trebalo da uzimaju najmanje tri-četiri čaše tečnosti dok su u školi, kao i da povećaju unos tečnosti kada je toplo vreme i kada se bave fizičkim aktivnostima. Tečnost valja piti pre, u toku i posle fizičke aktivnosti.
Učenici provode u školi najmanje polovinu ukupnog vremena u budnom stanju. Za to vreme, oni treba da popiju najmanje polovinu dnevne preporučene doze ravnomerno raspoređene u toku dana. Da bi im se to omogućilo u školama bi trebalo postaviti aparate za vodu.
Na osnovu istraživanja koje je sprovela Evropska organizacije za ispravnost hrane, preporučen je unos vode za mlađu decu. Prema tome bi deca do dve godine dnevno trebalo da piju 1,3 litra, dečaci i devojčice do pet godina starosti 1,6 litara, dečaci između 9 i 13 godina po 2,1 litar, a devojčice istog uzrasta 1,9 litara.
Adolescentima je dnevno potrebno više od dva litra, bez obzira na pol. Evropski institut takođe smatra da sva pića, uključujući vodu, mleko, sokove, negazirana i gazirana pića kao i hrana sa većom količinom vode, kao što su supe i povrće, doprinose hidrataciji.
U proseku, oko 80 odsto potreba za vodom zadovoljava se unosom mleka i pića, a 20 odsto unosimo kroz hranu. Kada dehidriramo, to jednostavno znači da nemamo dovoljno vode u organizmu. Do ovog stanja može da dođe zbog neadekvatnog unosa količine vode ili pojačanog gubljenja tečnosti. Mnogo ljudi čak i ne prepoznaju znake dehidratacije zato što su navikli da se osećaju loše, tj. da se ne osećaju baš najbolje.
Nastavnicima je ponekad teško da uoče simptome blage dehidratacije. U razredu, neki učenici mogu postati nervozni pa ih je lako iritirati, umorni su ili im pada koncentracija. Pre nego što stignu kući, mnoga deca žale se na umor ili glavobolje a neka su možda i previše letargična da rade bilo šta drugo osim da se bace na kauč i gledaju TV program. Iako ovo ponašanje može izgledati normalno, ono je, rezultat dehidratacije.
Voda čini oko 80 odsto mozga i od velike je važnosti kada su u pitanju neurološke transmisije. Loša hidratacija ima negativan uticaj na mentalne sposobnosti i sposobnost učenja kod dece. Simptomi blage dehidratacije su umor, glavobolje, kao i usporenost i smanjena sposobnost koncentracije.
PAD KONCENTRACIJE
Mentalne sposobnosti uključujući pamćenje, pažnju i koncentraciju opadaju za oko 10 odsto nakon što se oseti žeđ. Žeđ se obično oseti kad dehidratacija dovede do gubitka između 0,8 i dva odsto težine zahvaljujući gubitku vode. Za desetogodišnje dete teško 30 kilograma, to je jednako jednoj ili dve čaše vode (čaše od 300 ml), što je količina tečnosti koju dete izgubi na času fizičkog vaspitanja ili dok trči po igralištu. Unos vode odmah vraća hitrinu i revitalizuje organizam.
Komentari (0)