Povratak iz porodilišta – zašto je prvi mesec najteži?

Šta zapravo očekuje mamu u prvim bebinim danima? Na koje probleme u svakodnevnoj nezi novorođenčeta može naići? Kako se nositi s grčevima, te kako otkriti uzrok bebinog plača? Puno je još pitanja na koja odgovore traži svaka mama, posvećujući svojoj bebi svaki raspoloživi trenutak.

Posebnu pažnju treba posvetiti nezi pupka, te dok ne zaraste pupčana ranica. Negu treba sprovoditi jedanput dnevno, pomoću sterilne komprese i antiseptika. Smatra se da ukoliko se pupak neguje alkoholom da kasnije otpada. Negovanje antisepticima smanjuje opasnost od infekcije pupka. Najvažnije je pupak držati suvim i čistim. Povijanje pupka povojima ili zavojima produžuje njegovo otpadanje. Zato je važno držati ga suvo i na vazduhu. Iz tog razloga ivicu pelene treba presaviti tako da ne dodiruje pupak nego da se nalazi ispod njega. Pupak otpada između 7 i 14 dana, obično 10-tog dana, nakon čega ostaje ranica koja zaraste nakon par dana i prestaje vlažiti. Tu možete očekivati pomoć patronažne sestre kojoj svakako najavite dolazak iz porodilišta kako bi vas u prvim danima mogla posetiti i dati korisne savete o nezi bebe.

Ako gotovo svakog dana, obično u isto vreme dete vrištavo plače, privija noge uz stomak i traži položaj u kojem će mu biti lakše, najverovatnije ima grčeve. Gotovo sva dojenčad povremeno pati od nadimanja, a u nekim slučajevima javljaju se grčeviti bolovi u stomaku, koji se zovu dojenački grčevi ili kolike. Srećom, to je samo kratko razdoblju u bebinom životu, iako za mame izuzetno stresno zbog nastojanja da pomogne detetu i ublaži mu bolne grčeve.

 

Najčešće se javljaju iznenada, dete se počne grčiti, uz bolno plakanje koje potraje i do tri sata dnevno. Obično se grčevi javljaju u poslepodnevnim satima ili nakon hranjenja, svaki dan ili samo nekoliko dana u nedelji. U pravilu grčevi prestaju spontano u dobi od 3 do 4 meseca života. Nema pravog odgovora na pitanje zašto se javljaju grčevi. Jedno od objašnjenja je nerazvijen probavni sistem deteta, jer se kod dojenčadi crevna flora još razvija. Kao razlog smatra se i gutanje vazduha pri hranjenju.

Dečju kožu treba znati negovati i lečiti poštujući njene posebnosti. Naime, telesna je površina novorođenčeta u odnosu na telesnu masu velika. Površinski sloj kože je puno nežniji, a potkožno masno tkivo je tanje. Aktivnosti žlezda lojnica i znojnica nisu još u potpunosti razvijene,  sadržaj lipida  je manji, a vode ima nešto više. Zbog svega toga kod deteta je mehanizam termoregulacije puno osetljiviji, koža se lakše isušuje, puno je podložnija  negativnim učincima sunca, povredama i infekcijama.

Higijena deteta mora biti obavezno redovna i temeljna. Neadekvatna higijena, neodgovarajućim sredstvima za pranje i negu, menja pH kože, suši je, te dovodi do crvenila i bola na mestu oštećenja. Razviće se „pelenski osip”, koji karakteriše crvenilom kože, perutanjem, vlažnim osipom, u težim slučajevima i ranicama na mestima područja pelena.

Razlog promena na koži deteta može biti i atopijski dermatitis. Promene na koži najčešće se nalaze na koži lica i vlasišta, zadnjem delu vrata i pregibima zglobova, a u ozbiljnijim slučajevima je generalizovan – zahvata celo telo. Manifestuje se pojavom crvenila, mehurića koji pucaju i vlaže, potom stvaranjem krastica uz jak svrab i eventualnim sekundarnim bakterijskim infekcijama zahvaćenog područja.

4. Topla kupka za opuštanje

Koža novorođenčeta izuzetno je osetljiva i zato se posebna pažnja mora posvetiti pravilnom kupanju bebe. Temperatura mora iznositi 37 stepeni C u zagrejanoj prostoriji. Vodu za kupanje treba izmeriti dečjim termometrom. U kadici ne sme biti duboka voda, dovoljno je desetak centimetara. U vodu ne treba dodavati penu ili šampon.

Koži treba omogućiti da sačuva svoju prirodnu masnoću, te često odmašćivanje kupkama u penicama dovodi do suvoće i perutanja kože. Oči se trebaju očistiti smotuljkom vate ili sterilnom kompresom namočenom u vodu u posebnoj posudici tako da se nečistoća odstrani od spoljašnjeg ugla prema nosu.

 

Zimske bebe mogu u šetnju od 3. nedelje života tokom toplijeg razdoblja, od 11 do 16 sati, a leti u hladnijem delu dana, do 11 sati i nakon 17 sati. Dete brzo gubi telesnu toplinu, zato ga zimi treba obući u podstavljeno i nepromočivo jednodelno odelce, a ispod njega mu treba obući odelce, benkicu, čarapice. Obavezno mora imati kapu. Leti treba paziti da se ne pretera s odećom na bebi. Obavezan je šeširić na glavi te suncobran kako bi se zaštitilo od sunca, jer je dečja koža osetljiva.

U porodilištu se obavezno pregledaju kukovi deteta, pa ako su labavi ili previše čvrsti mami će se preporučiti da dete široko povija do prve kontrole kod lekara. U slučaju iščašenih kukova, trebaće lečnje i pregled kod ortopeda. Bebe se obično do tri meseca života šalju preventivno na UZV kukova u bolnicu, ali se široko povijanje sve manje preporučuje.