Omiljena višegodišnja zeljasta biljka jagoda (Fragaria vesca), vodeća je vrsta jagodičastog voća u svetu, a i kod nas.
Omiljena je zato što je njen plod izuzetan za upotrebu ne samo svež, nego i smrznut. Zbog fine arome i prijatnog ukusa, šumska jagoda se vrednuje najviše od sveg šumskog voća.
U kultivisanom smislu, u svetu ima čak 400 vrsta ovog voća. Uspeva kao šumsko i baštensko voće u zonama umerene klime. U smislu delotvornosti, lekovite su i jedna i druga, ali zbog kvaliteta, obilja vitamina i drugih korisnih sastojaka, mala prednost daje se šumskoj jagodi.
Za lečenje se koristi plod, lišće i koren. Lišće se bere u maju, junu, julu i avgustu, plod u junu, julu i avgustu, a koren se vadi u septembru. Od svih delova kod jagode najzanimljiviji je plod, jer sadrži oko deset odsto šećera i ravnomerno zastupljene slobodne organske kiseline – limunsku, vinsku i jabučnu, pektin, mineralne sastojke, aromatična jedinjenja, karoten, vitamin C.
U šumskim jagodama ima više gvožđa nego u domaćim, zbog čega se posebno preporučuje malokrvnim osobama. Skuvan koren sa lišćem, preporučuje se kod dijareje.
Potvrđeno je i da su čajevi od lišća izuzetno delotvorni, a pomažu pri izlučivanju mokraće, čiste krv i smiruju živce. Jedna šaka šumskih jagoda dovoljna je da podmiri dnevne potrebe za vitaminom C.
Osim toga, sadrži i vitamine grupe B, vitamin E, karoten, flavonoide, a od minerala gvožđe, kalcijum, kalijum, fosfor, mangan, tanin, triterpen, pentozan… Šumske jagode sadrže i elaginsku kiselinu koja sprečava da zdrave ćelije pređu u maligne.
S druge strane, svež plod šumske jagode pomešan s mlekom, vinom ili limunovim sokom leči od žutice, jača srce i pomaže bubrežnim bolesnicima. U narodnoj medicini preporučuje se i za lečenje gihta, avitaminoze, malaksalosti, hemoroida, ateroskleroze, snižavanje krvnog pritiska.
A čajevi u koje su dodati osušeni zreli šumski plodovi posebno pogoduju deci i trudnicama. Plodovi dodati i u najmanjoj količini, čaj posebno osvežavaju svojom aromom i lepom ružičastom bojom.
Ne treba posebno naglašavati koliko su jagode ukusne same po sebi za konzumiranje u svežem stanju. Istovremeno, od njih se prave izuzetna slatka, džemovi, marmelade, kompoti, sirupi, sokovi, sladoledi, želea…
Da bi jagode što bolje sačuvale hranljive i lekovite sastojke, bez obzira na vrstu, treba ih prati kratko, neposredno pre konzumiranja, ali nikako pod jakim mlazom vode.
Protiv bolova u želucu
U litar jestivog, po mogućstvu nerafinisanog ulja, staviti kilogram šumskih ili baštenskih jagoda i ostaviti da odstoje na suncu dva meseca. Ovaj lek treba uzimati svakodnevno tri puta na dan, po jednu supenu kašiku.
Za čišćenje bubrega
Kod tegoba sa bubrezima i bešikom, u kojima se stvara kamen ili pesak, u trajanju od mesec do mesec i po, svakodnevno treba pojesti po kilogram zrelih šumskih jagoda. Jagode mogu da se jedu sa jogurtom, vinom ili limunovim sokom. Van sezone za ovu terapiju mogu da posluže sušene jagode ili sokovi, pekmezi i slatka.
Protiv dijareje
Za lakši tip dijareje 15 grama korena jagode treba pet minuta kuvati u dva i po decilitra vode, pa ih ostaviti da odstoje poklopljeno još od 10 do 15 minuta. Zatim se procedi i pije toplo nekoliko puta dnevno.
Kod težeg oblika uzima se 400 grama lišća jagode i kuva u jedan i po litar dobre domaće rakije. Sadržaj se ne sklanja s ringle dok se ne ukuva do pola. Posle toga lek je gotov, a uzima se po jedna kašičica svaka dva-tri sata.
Za bolje lučenje žuči
Tri puta dnevno, posle doručka, ručka i večere, treba pojesti od 300 do 500 grama svežih jagoda, začinjenih medom i sokom od jednog limuna. Terapija se primenjuje dve nedelje.
Protiv groznice
Protiv groznice i tuberkuloze narodni lekari preporučuju da se dva grama jagodinog lista dobro ukuva u dva i po decilitra mleka, u koje je dodata kašičica meda. Kuvanje treba da traje oko pet minuta, a zatim se smesa procedi i pije po jedna šolja tri puta na dan.
Komentari (0)