Svakodnevica je puna opasnosti za decu. Okruženi su šiljatim predmetima, ćoškovima, vrućom vodom, šporetima, ringlama, utičnicama za struju… Napolju ih “čekaju” pešački prelazi, semafori, mnogo opasnosti kojih nisu svesni, jer deca doživljavaju svet drugačije nego odrasli. Stručnjaci savetuju roditelje da detetu obezbede bezbedno okruženje, odnosno da sklone sve opasne predmete, da provere koliku visinu može da dosegne, kao i koliko daleko i brzo može da ode. Decu do dve godine nikada ne treba ostavljati bez nadzora starije osobe.
Uzrast ima presudnu ulogu, pa bebe do osam meseci uglavnom ne shvataju značenje reči “ne” i posegnuće za zabranjenim predmetom, bez obzira na upozorenja. U tom uzrastu dete svašta dira, sve proba, jer na taj način ispituje svojstva predmeta.
Dvogodišnjaci su vrlo “rizični” i najčešće se povređuju zbog toga što njihove fizičke veštine prevazilaze sposobnost da razumeju ishode. Njima su naročito interesantni predmeti koji su im van vidnog polja, na primer najviša polica, čaše naslagane u vitrini…
Stručnjaci kažu da se povrede događaju uglavnom kad je dete umorno, kada su odnosi u porodici napeti, kada dete želi da privuče pažnju, kada je na nepoznatom mestu, kada se o njemu brine stariji brat ili sestra koji nisu dovoljno zreli… Zbog toga je važno da roditelji kontrolišu okruženje i to ne samo u domu. Ali, ne smete dete ni previše sputavati, jer to može da utiče na nivo samopouzdanja i sliku koju će o sebi izgraditi.
Od trenutka kad dete prohoda, pa sve do škole, njegovo glavno “oružje” u otkrivanju sveta je dodir i stavljanje stvari u usta, a to su najkritičnije situacije kada može da dođe do povređivanja. Važno je da deci stalno ponavljate pravila i svaki put reagujete kada dođe u situaciju da se povredi jer će tako naučiti da nesigurno ponašanje nikada neće biti prihvaćeno.
U predškolskom uzrastu deca imitiraju roditelje, a kako im koordinacija još nije u potpunosti razvijena lako može doći do povreda. U tom uzrastu najčešće se povređuju zbog pada sa bicikla, rolera, skejta, tobogana, na igralištima… Zato im stalno pričajte i podsećajte ih “kako je bilo prošli put kada su se udarili”. U svakom slučaju, čak i ako danonoćno pazite, dete se može povrediti i zato je bitno da znate kako treba da reagujete.
Bezbedno okruženje
Da biste mogućnost povrede sveli na minimum, stručnjaci savetuju sledeće:
* Ne ostavljajte malo dete samo u kolima, kuhinji, pored vode ili u kadi.
* Van domašaja dece držite plastične kese, šibice, kućnu hemiju, oštre predmete, sitne stvari koje beba može da proguta, sve što je toksično ili potencijalno opasno.
* Ne igrajte se pregrubo sa decom, nikada ih ne hvatajte samo za šake kada se igrate, jer im kosti i mišići još nisu dovoljno razvijeni.
* Mesto gde dete spava treba da bude sigurno. To znači da sklonite sve na šta može da se udari ako eventualno padne, kao i da krevet ne bude previsok. Ako krevet ima rešetke, one ne treba da budu na razmaku većem od tri prsta.
* Nemojte držati decu u naručju dok kuvate, pripremate čaj ili kafu, jer u takvim situacijama deca najčešće dobijaju opekotine.
Prva pomoć
Bez obzira na to da li je u pitanju povreda ili opekotina, dete sklonite sa mesta nesreće i potrudite se da zaustavite krvarenje. Na ranu se stavlja samo sterilna gaza, odnosno čista tkanina, kako ne bi došlo do infekcije. Prva pomoć kod opekotina je da se detetu na povređeno mesto stavi hladna krpa, da analgetik i ode kod lekara.
Na opekotinu ne treba mazati ništa već je samo ohladiti. Lekari najčešće preporučuju mast za opekotine i sve se jako brzo sanira. Ožiljak može da bude tvrd i crven, da svrbi, a kada rana počne da zarasta polako će menjati boju, dok potpuno ne nestane. To se događa uglavnom u roku od šest meseci do godinu dana.
Ako se dete poseče, čistom krpom ili gazom pritisnite mesto povrede, jer se tako sprečava krvarenje i inficiranje rane. Nemojte sami procenjivati da li je rana za ušivanje ili ne, savetuju stručnjaci, već tu odluku prepustite lekaru. Vrlo često se događa da povrede izgledaju bezazleno, a mogu da budu vrlo opasne, kao i da bezopasne izgledaju vrlo ozbiljno. Na primer, ubodi na zarđale predmete neće ostaviti veliku ranu, ali je važno otići kod lekara jer postoji rizik od trovanja.
Komentari (0)