Ako pitate nutricioniste, oni će reći da ne postoji zdrava ili nezdrava namirnica ili pogrešan način ishrane, već sam princip doziranja namirnica ili hranljivih materija, objašnjava austrijska nutricionistkinja i osnivač centra za zdravu ishranu „Future Food Studio” u Beču, Hani Rikler. Ona je i autor knjige „Trendovi u ishrani” na nemačkom jeziku iz koje vam prenosmo nove trendove u ishrani.
Danas su nam sve namirnice nadohvat ruke – polugotove, spremne za upotrebu. Taj luksuz i komfor plaćamo skupo: kupujemo i jedemo previše, a to dovodi do preterane telesne težine. Ona može izazvati srčani i moždani udar, artrozu, rak dojke i creva. Ako se borite sa viškom kilogama, proučite četiri Lisina predloga novih trendova.
1. Etičnost – jesti savesno
Austrijska nutricionistkinja Hani Rikler smatra da namirnice čija proizvodnja podrazumeva mučenje životinja ili zagađivanje okoline odbija sve veći broj potrošača. I to, ne samo zbog ljubavi prema prirodi i živim bićima, nego i zbog zdravog odnosa prema sopstvenom telu. Upotreba pesticida u gajenju voća i povrća, kao i hormona i antibiotika u masovnom uzgoju peradi, teladi i ribe, ne šteti samo našoj svesti nego i telu.
Sve se više osvešćenih potrošača suprotstavlja iskorišćavanju životinja za potrebe prehrambene industrije i traži ispunjavanje osnovnih standarda u proizvodnji namirnica. Osvešćen potrošač želi da kupuje proizvode od namirnica koje se gaje i prerađuju u njegovoj zemlji, na ekološki način. U prodavnicama zdrave hrane i supremarketima sve je više namirnica koje na deklaracijama nose podatak da su ekološki proizvedene.
2. Trend senzualne hrane – ponovo otkriveno uživanje svih čula
Jedno englesko istraživanje pokazalo je zabrinjavajući rezultat: savremeni čovek izgubio je mogućnost prepoznavanja ukusa. Od 300 ispitanika, samo njih 18 odsto bilo je u stanju da tačno prepozna četiri različita ukusa na jeziku i desnima. Ostalih 82 odsto nije prepoznalo razliku između slatkog, kiselog, slanog i gorkog. Današnje vreme koje promoviše hedonističke rituale idealno je i za promociju uživanja u senzualnoj hrani.
Pitate se kakve to veze ima sa zdravom hranom? Vrlo velike. Istraživanja su pokazala da se konzument hrane koji ujedno u njoj i uživa istovremeno i zdravo hrani.
– Ishrana koja uključuje uživanje u ukusima vodi različitosti koja garantuje uravnoteženu ishranu sa nutricionističkog i psihološkog aspekta, tvrdi nutricionistkinja Rikler. Jedini problem je što sladokusci (uglavnom) nemaju mere u uživanju.
– I te kako se isplati uključiti pozitivne emocije, poput veselja, u konzumiranje jela.
Kao što pokazuju najnovija istraživanja, takve emocije pozitivno deluju na metabolizam i iskorišćavanje hranljivih materija. Dakle, trebalo bi opet da naučimo kako da osećamo svim čulima. Uključite ih pri odlasku na pijacu ili supermarket, dok birate voće i povrće, sireve, pri ulasku u pekaru, dok kuvate u sopstvenom domu. I prehrambeni trend poput „slow fooda” koji zagovara zdravo uživanje u hrani, beleži sve veći broj sledbenika.
3. Trend zdravih restorana brze hrane
Tipičan američki fast fud – hamburger, kečap i krompirići – u opasnosti je da izgubi ”presto”. Sa trona, na kojem je već dugo, uskoro bi mogao da ga izgura novi trend: zdrava evropsko-azijska brza hrana. Pojava novih snek restorana donela je kulturu brze ishrane „s nogu”, čiji je imperativ: zdravo i kvalitetno. Tako u ovim restoranima možete uživati u mediteranskoj i azijskoj kuhinji sa mnogo svežeg i sirovog povrća, salata i jela pripremljenih u specijalnom tiganju, voku, bez ili sa malo mesa.
Namirnice su iz kontrolisanog uzgoja, a gosti gledaju pripremu obroka. Prednost je u tome što svi hranljivi sastojci ostaju sačuvani u namirnicama zbog kratke termičke obrade. U trendu su i voćni napici puni vitamina, od sveže ceđenog voća. Nedostatak zdravih restorana brze hrane su visoke cene, ali uz pouzdane recepte, malo volje i veštine i sami ćete naučiti da pripremate hranu od kvalitetnih namirnica koja će biti zdrava, kratko termički obrađena i ukusna.
4. Emotivnost – hrana za dušu
Ne jedemo da bismo zadovoljili osećaj gladi, već da bismo povećali kvalitet života. Nema osobe koja nije posegla za poslasticom kao utehom ili izvorom boljeg raspoloženja. Oko 72 odsto ljudi koji pate od depresije ima potrebu za čokoladom, testeninom, desertima, slatkišima, sladoledom, hlebom ili krompirom, dok za šniclom, piletinom ili povrćem žudi samo 26 odsto ispitanika. Kako visokokalorična „hrana za dušu” deluje na ljude koji prolaze kroz stresno razdoblje i proživljavaju negativne događaje, može se i naučno dokazati, i to hemijskim putem.
Ugljeni hidrati mnogo bolje kompenzuju padove uzrokovane depresijom ili neuspesima od, recimo, nikotina ili alkohola, a uz to su i zdraviji. Kada smo pod stresom, našem telu je potrebno više vitamina C i cinka nego inače. Čaša soka od pomorandže pruža dodatnu količinu vitamina C i prijatno osvežava, dok je hrana iz mora bogata cinkom.
Voda je najbolji napitak kada smo izloženi velikom psihičkom naporu, jer ne sadrži šećer ili kofein, koji mogu pojačati nivo stresa. Ako baš ne možete bez kofeina, popijte jednu šolju kafe dnevno, a izbegavajte gazirane napitke. Treba pripaziti i na količinu poslastica koje unosite u organizam. Na sreću, ne morate se potpuno odreći slatkih užitaka. Umesto kremastog parčeta torte, odaberite voćnu pitu – ima isti učinak na organizam, ali upola manje masnoća i šećera.
Komentari (0)