Iako se Srbija nalazi na vrhu liste po broju žena obolelih od raka grlića materice, vrste karcinoma koji je lako izlečiv kada se otkrije u početnoj fazi, pripadnice nežnijeg pola u našoj zemlji i dalje nemaju naviku da odlaze na redovne ginekološke preglede. Veliki broj žena ponaša se po principu: „Bolje da ne idem, ko zna šta će mi sve pronaći”, a mnoge dame imaju strah da će ih neko videti i pomisliti svašta o njima ako pređu prag ordinacije ginekologa.
Jednogodišnje istraživanje o psihološkim faktorima koji omogućavaju ili sprečavaju sprovođenje programa primarne prevencije kod karcinoma grlića materice i karcinoma dojke, sprovedeno na uzorku od 1.100 žena, u saradnji Instituta za ginekologiju i akušerstvo KCS-a i KBC „Bežanijske kose”, govori da su žene koje se redovno kontrolišu savesne, odgovorne i da se aktivno bave zdravljem, kao i da bolest ne doživljavaju kao posledicu sudbine i uticaja sreće.
Vesna Kostić, specijalista kliničke psihologije, bračni i porodični terapeut Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS, naglašava da žene koje se neredovno kontrolišu ili uopšte ne odlaze na preventivni pregled, imaju u svojoj strukturi ličnosti povećanu anksioznost, lošije mehanizme odbrane, najčešće negiraju ili pomeraju postojanje bolesti i ne osećaju se bolesnim sve dok se ne pojave prvi telesni simptomi, a tada je obično kasno.
– Lenje su i imaju nizak stepen savesnosti i odgovornosti. Sve ispitanice navode tri faktora koji ih ometaju da redovno odlaze na preventivne preglede. To je neinformisanost, prezaposlenost, kao i velike gužve kod lekara. Tako da na pitanje kako procenjuju sopstveni rizik za dobijanje jedne od dve oblasti, njih 57 odsto je odgovorilo da ne zna koliki je rizik – istakla je Kostićeva.
Ispitivanje je pokazalo da se najčešće kontrolišu udate žene, što je verovatno posledica odgovornosti prema porodici i straha da je zbog bolesti ne izgube. Tu je i jedno interesantno saznanje: postoji stid žena da budu viđene kod ginekologa, posebno pre udaje.
– Smatra se da kampanja o preventivnim pregledima treba da bude usmerena na žene nižeg obrazovnog statusa i da bude osmišljena tako da ih motiviše da odgovore na apel preventivnog skrining programa, a nikako da ih zaplaše. Osnovni cilj prevencije je da do bolesti ne dođe – naglasila je Kostićeva.
U velikom broju zemalja postoje organizovani ginekološki skrininzi, a žene koje se ne pojave na njima mogu da budu sankcionisane novčano. Taj sistem se, kaže Kostićeva, negde pokazao veoma efikasnim. Osim toga, postoje delovi zemlje gde se manje ili više odlazi kod lekara.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, ova bolest se registruje kod oko 1.300 žena godišnje u Srbiji, dok oko 500 pacijentkinja izgubi život zbog ovog oboljenja.
– Dešava se da pitam pacijentkinju kod koje je otkriveno oboljenje zašto nije dolazila na pregled, a da ona odgovori da je smatrala da to nije nešto što je neophodno. Svakodnevno mladim devojkama u ordinaciji iznova moram da objašnjavam da moraju da brinu o svom zdravlju i da ne stupaju u nezaštićene seksualne odnose, jer je to mnogo važnije od toga da li su danas bile kod frizera ili kozmetičara – zaključila je ginekolog dr Mima Fazlagić.
Na pregled najviše idu trudnice
U Srbiji je dosad oko milion žena izabralo ginekologa u domu zdravlja. Svega oko 30 odsto žena u Beogradu odlazi na preglede kod ginekologa u državnim zdravstvenim ustanova, odnosno to je u 2010. godini učinilo 163.000 pripadnica nežnijeg pola. Žene najviše brinu o zdravlju onda kada su trudne, jer tada redovnije posećuju lekare.
Komentari (0)