Endometrioza je benigna bolest koja brzo napreduje, a nastaje kada se sluznica materice (endometrijum), usadi na nekom drugom mestu, najčešće na trbušnoj maramici zidova male karlice, vezama materice, jajniku, jajovodu, ali i na udaljenim organima – plućima i oku. Može da zahvati i mokraćnu bešiku i creva. Najčešće se javlja u reproduktivnom dobu, između 25. i 35. godine. Procenjuje se da 90 miliona žena u svetu ima endometriozu.
Iako je bolest otkrivena 1860. godine stručnjaci još ne mogu sa sigurnošću da kažu zbog čega nastaje, ali se smatra da povratno krvarenje iz materice u trbušnu šupljinu za vreme menstruacije ima značajnu ulogu.
– Ta krv nosi i ćelije sluznice materice koje se dalje usađuju na drugim organima – kaže dr Mladenko Vasiljević, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, ginekolog-akušer GAK “Narodni front”. – Kasnije, u sadejstvu sa nekim drugim faktorima, one počinju da rastu i razmnožavaju se. U prvoj fazi menstrualnog ciklusa rastu, u drugoj se preobražavaju. Kad padne nivo hormona za vreme menstruacije odvajaju se od mesta gde su se implantirale i tu dolazi do krvarenja.
Najčešći simptomi endometrioze su bolne menstruacije, bolovi pri polnom odnosu, bol u maloj karlici, poremećaj mesečnog ciklusa, preobilno menstrualno krvarenje ili krvarenje između dva ciklusa, infertilitet.
Ginekološkim ili ultrazvučnim pregledom može samo da se posumnja na endometriozu, dok se definitivna dijagnoza postavlja laparoskopijom i histološkim pregledom uzetog materijala. Od pomoći je i određivanje koncentracije tumor antigena CA 125 u serumu.
Bolest može da se leči lekovima, operativno i kombinovano u zavisnosti od stadijuma, životnog doba žene i postojanja neplodnosti. Cilj hormonske terapije je da se prekine stimulacija endometrioznih žarišta, izazove njihova atrofija i da se prekine krvarenje. Lekovi mogu da izazovu stanje slično trudnoći ili menopauzi.
– Operacija može da se uradi laparoskopski ili klasično – napominje dr Vasiljević. – Ako u trbušnoj duplji postoje masivne priraslice koje vezuju creva i ne mogu laparoskopski da se uklone, radi se klasična operacija. Međutim, ovi slučajevi su retki. U većini slučajeva operacija se radi laparoskopski, što omogućava brži postoperativni oporavak a smanjuje intraoperativno krvarenje, postoperativni bol je slabiji, a manji je i rizik od stvaranja priraslica i ožiljaka. Žene 24 sata posle operacije odlaze kući dok se posle klasičnog zahvata u bolnici ostaje oko pet dana.
Definitivno izlečenje može da se postigne jedino radikalnom operacijom, odnosno uklanjanjem materice i jajnika. Ova operacija se radi ženama kod kojih je bolest uznapredovala i koje su starije od 40 godina, a završile su sa rađanjem.
ZATVARANJE JAJOVODA
Priraslice koje se stvaraju mogu da zatvore jajovode ili da pokriju površinu jajnika i ometaju normalnu ovulaciju. Sa druge strane, endometriozno tkivo sintetiše prostaglandine, koji remete pokretljivost jajovoda i ometaju susret jajne ćelije i spermatozoida. Prof. Vasiljević kaže da se kod endometrioze često uočavaju provećane vrednosti prolaktina u krvi koji ima uticaj na pojavu neplodnosti. Ognjišta endometrioze mogu da utiču na relaciju hipotalamus-hipofiza-jajnik, koja je veoma bitna za ovulatorni ciklus, dolazi do poremećaja funkcije jajnika i izostaje ovulacija. Pored oštećenja kore jajnika često postoji i poremećaj razvoja folikula, koji rastu ali ne pucaju pa nema oslobađanja jajne ćelije.
10 FAKTORA RIZIKA
Veći rizik za nastanak endometrioze imaju žene koje su:
1. prvu menstruaciju dobile pre 11-12. godine,
2. nisu koristile oralnu kontracepciju,
3. imaju cikluse kraće od 27 dana,
4. menstrualno krvarenje traje duže od 7 dana,
5. odgađaju rađanje posle 30. godine,
6. imaju urođene anomalije materice ili poremećenu funkciju jajnika,
7. koriste vaginalne tampone tokom menstruacije,
8. imaju u porodici nekog ko je imao endometriozu,
9. piju alkohol,
10. imaju višak masnog tkiva.
Komentari (0)