Očevi u “drugom stanju”

Kao i bilo koja druga promena u životu, trudnoća, i kasnije roditeljstvo, zahtevaju prilagođavanje i muškarca i žene. Međutim, žene su u trudnoći pod pojačanim dejstvom hormona, pa je i uloga muškarca pojačana, jer treba istovremeno da balansira, smiruje, pruži podršku. 

Psiholozi tvrde da muškarci počinju da se “pripremaju” za ulogu oca čim saznaju da im je žena ili devojka trudna, a neki čak i pre toga. Istraživanja pokazuju da su muškarci tokom ženine trudnoće pažljiviji, blaži i strpljiviji, a takvo ponašanje “uredila” je priroda kako bi se muškarci što pre pripremili na ulogu budućeg oca.

Iako ne nosi dete, muškarac, takođe, prolazi kroz slične psihološke promene kao i žena. Ženino psihičko stanje lako se prenosi na muškarca, pa oni često ispoljavaju slične emotivne reakcije, samo u blažoj formi, tvrde stručnjaci. 

Ogromna većina muškaraca zabrinutija je za trudnoću svojih partnerki nego one same i na neki način i oni su u “drugom stanju” koje ih priprema za najvažniju životnu ulogu. 

Većina muškaraca još pre nego što dobije dete, ima u glavi “viziju” kako će se ponašati prema deci i kako će ih vaspitavati. 

To najviše zavisi od modela po kojima su oni vaspitavani, kao i od njihove predstave o tome šta je “idealan” roditelj. Velika većina, pokazuju istraživanja, najviše brine o promenama na telu partnerke tokom trudnoće, ne mogu da se izbore sa pojačanom osetljivošću i očekivanjima trudnice, plaše se da će sva pažnja biti usmerena na dete… Zbunjeni su jer se odnos sa partnerkom menja, kao i ritam seksualnog života. 

Naime neke trudnice zbog hormona imaju pojačanu potrebu za seksom, dok su druge potpuno nezainteresovane. Na sve to, statistike pokazuju da čak 58 odsto muškaraca strahuje da seksualni odnos u poslednjem trimestru trudnoće može na neki način da povredi bebu. To može doneti probleme, tvrde stručnjaci, jer telesna distanciranost može da se nastavi i posle porođaja, što je “najlakši” put da veza zapadne u krizu. 

Mnogi imaju strahove, sumnje da će biti dobri roditelji, kao i da li će finansijski moći da obezbede sve što je potrebno porodici. 
 

Muško “drugo stanje” traje duže od devet meseci, naglašavaju stručnjaci, jer kada beba stigne kući malo koji otac zna šta ga čeka. Potrebno mu je određeno vreme da se upozna sa detetom i uspostavi kontakt, što je majkama prirodno olakšano. 

Mnogi su zbunjeni, uplašeni, nisu sigurni da znaju šta je bebi potrebno, niti kako da odgovore na njene potrebe. 
 

Neki muškarci, tvrde stručnjaci, imaju pomešana osećanja, ne mogu da organizuju vreme, pa ukoliko mnogo rade imaju osećaj krivice što ne provode više vremena sa partnerkom i detetom. 

Stručnjaci ističu da se ne može pouzdano reći u kom trenutku otac postaje svestan svoje uloge, jer je to konstantan i spor proces, ali neki tvrde da je prvi bebin osmeh i dodir trenutak kada sve nedoumice nestaju i kada se sa detetom stvara posebna, neraskidiva veza koja će trajati zauvek. 

Istraživanja pokazuju da čak četvrtina budućih očeva oseća slične simptome kao i njihove trudne supruge. Povezaniji su sa porodicom jer polovi sada podjednako učestvuju u porodičnim poslovima, oboje zarađuju i ne postoje više toliko striktne podele na muško-ženske poslove. Naučnici tvrde da pojedini muškarci čak osećaju pojačanu potrebu za određenom vrstom hrane, mučnine, ili se ugoje dok su njihove žene u drugom stanju, što je najčešće posledica stresa. Vrlo često i oni imaju promene raspoloženja, napade depresije, tuge i besa, euforije i sreće, čitaju literaturu o trudnoći i informišu se o svemu onome što ih čeka.

Reč stručnjaka: Psiholog Sanja Stanić

Do pre nekog vremena imali smo izraz “materinski motiv”, koji je sada zamenjen izrazom “motiv roditeljstva”, što zapravo znači da i muškarci aktivno učestvuju u trudnoći, da i oni imaju jaku potrebu za potomstvom i da nisu pasivni u čitavom tom procesu. 

Par koji čeka bebu zaista prolazi kroz slične faze “pripreme” za roditeljsku ulogu, sa tom razlikom što se žena i telesno menja. 

Međutim, muškarci prolaze kroz posebnu fazu svog života dok očekuju novog člana porodice. Ona može da ima različite manifestacije, a kako će se muškarac ponašati najviše zavisi od karakteristika ličnosti i odnosa koji ima sa svojom partnerkom. 

Ako su bliski, ako imaju zrelu vezu, zajedno će biti u svemu i muškarac će vrlo aktivno učestvovati tokom devet meseci trudnoće. 

Neki će se više uključiti, neko će biti pasivniji, dok će neko reagovati pojačanim stresom. Dolazak bebe velika je promena koja potpuno remeti dotadašnji ritam života. 

Muškarci vrlo često imaju strah da li će moći da ispune svoja i tuđa očekivanja, hoće li biti dobri očevi, da li će svojoj porodici moći da pruže sve što joj je potrebno. 

Kada beba dođe potrebno im je neko vreme da se prilagode, da životni ritam uđe u rutinu. 

Neki muškarci tokom trudnoće, i kratko vreme posle nje, suočavaju se i sa pitanjem identiteta, odnosno preispituju svoju ulogu koju kao muškarac i kao otac treba da “odigraju”. Zbog toga se može reći da je trudnoća često jednako stresna i za muškarce i za žene i da na neki način psihološki priprema oca za roditeljstvo koje sledi.