Sve više je mladih koji se zbog nagluvosti javljaju otorinolaringolozima. Da su “popustili” sa sluhom, otkriju tek u ordinaciji, gde ih dovodi zujanje i šuštanje u ušima, vrtoglavica i osećaj neravnoteže.
Istraživanja su pokazala da se prvi znakovi slabog sluha pojavljuju u šest odsto slučajeva već između 15. i 19. godine, a u devet odsto slučajeva od 20. do 24. godine.
Glavni krivac je slušanje glasne muzike na koncertima, u diskotekama, ili na muzičkim plejerima. Oko 85 odsto mladih između 15 i 24 godine koristi muzičke plejere svakodnevno, dok 20 odsto njih ne vadi slušalice iz ušiju duže od pet sati!
– Ne postoji tačna granica podnošljivosti, i precizno određeno vreme kada će nekome da strada sluh, ako je izložen buci. Sluh je različito osetljiv kod svih ljudi, tako da kod nekog do oštećenja može da dođe ranije i brzo, a kod drugog tek posle više godina – kaže u intervjuu, profesor dr Borivoj Babić, načelnih audiologije i vestibulologije iz Instituta za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije. – Buka je razlog nagluvosti i kod radnika u industriji, na aerodromima, kod lovaca, policajaca… Ako buka nakon izvesnog vremena prestane, moguć je oporavak sluha. Ali ako je buka suviše jaka, a “pauze” tišine kratke, trajno oštećenje sluha je neminovno.
Šta još može da dovede do nagluvosti?
Oštećenje sluha može da bude posledica starenja, mada može da bude i genetski uslovljeno, i u tom slučaju se javlja ranije. Privremena i trajna nagluvost može da bude uzrokovana oštećenjem bilo kojeg dela anatomski i funkcionalno složenog mehanizma uha – spoljašnjeg, srednjeg ili unutrašnjeg, zatim slušnog nerva, slušnih puteva i centara, može da obuhvati više delova, kao i okolne organe. Oštećenja sluha mogu da budu nasledna ili stečena, jednostrana ili obostrana, a gubitak iznenadan ili postepen.
Koji su prvi znaci oslabljenog sluha?
Čim neko slabije razume govor, ili ako počne slabije da čuje na jedno uho dok priča telefonom, pa mora da prebaci na drugo, da bi bolje čuo. Ako je sluh slabiji na uhu kad se leži na jednoj strani na jastuku, i to je znak propadanja ovog čula.
Da li je zujanje u ušima početak gubitka sluha?
Pacijenti koji se žale na zujanje u ušima obično od lekara opšte prakse dobijaju lek za bolju cirkulaciju, koji, nažalost, ne može da pomogne. Svako zujanje u ušima zahteva detaljniji, otorinolaringološki pregled. Zujanje se ne može uvek pravdati postojanjem hipertenzije ili drugih sistemskih bolesti, koje, istina, mogu da utiču na stanje sluha, ali samo ako je nagluvost zahvatila oba uha.
A šta ako neko iznenada izgubi sluh u jednom uhu?
To je vrlo čest primer u praksi i jedna od nerešenih misterija u otorinolaringologiji. Pacijenti se obično žale da su uveče na spavanje otišli sa normalnim sluhom, a ujutru se probudili sa potpunim gubitkom sluha na jednom uvu. To naglo slabljenje sluha na jednoj strani uvek je znak oštećenja unutrašnjeg ili srednjeg uha. Ako do toga dođe, hitno se treba javiti lekaru. Jer, iza oštećenja sluha na jednom uhu, mogu ponekad da se kriju ozbiljne bolesti, kao što je tumor.
Kako dolazi do oštećenja sluha zbog starenja, tzv. staračke nagluvosti?
Staračka nagluvost nije bolest, već fiziološki proces. Kako organizam stari, tako i sluh popušta. Za staračku nagluvost je karakteristično da dolazi do oštećenja sluha na određenim frekvencijama.
Po pravilu, u starosti dolazi do slabljenja sluha na visokim frekvencijama, odnosno oni ne čuju visoke tonove, koji su značajni za razumevanje govora.
Šta to znači?
To znači da oni koji imaju staračku nagluvost – čuju, ali ne razumeju najbolje, jer čuju samo niske i srednje tonove.
Provera audiometrom
Kojim metodama se ispituje oštećenje sluha?
– Tonalna liminarna audiometrija je osnovno sredstvo za ispitivanje stanja sluha. Ona se sprovodi pomoću audiometara. Govorna audiometrija koristi se za procenu razumljivosti govora kao i procenu mogućnosti audiološke rehabilitacije. Izvodi se tako što se pacijentu na odgovarajućim intenzitetima, preko slušalica ili u slobodnom zvučnom polju, emituju uglavnom dvosložne reči koje on treba da ponovi. U vokalni audiogram se upisuje intenzitet izgovorenih reči, i procenat korektno ponovljenih reči.
Kod male dece je teže prepoznati da ne čuju dobro.
Tačno. Nažalost, mnogo dece u ordinaciju dođe tek kad roditelji primete da sa tri ili četiri godine nisu još progovorila. Rano otkrivanje oštećenja sluha kod dece je veoma važno, jer se, u protivnom, neće razviti slušni centri u mozgu i razviti govor. Što se pre otkrije oštećenje, to su mogućnosti izlečenja veće.
Kako se otkriva nagluvost kod najmlađih?
Najpre, roditelji mogu da primete odsustvo reakcije na zvuk ili govor. Rano otkrivanje perceptivne nagluvosti moguće je već u prvih nekoliko meseci. Proverom otoakustičkih emisija, za samo nekoliko desetina sekundi, može da se ustanovi da li mališan čuje dobro ili ne. Ovakva merenja se u mnogim zemljama rade neposredno nakon rođenja.
Da li česte prehlade i osećaj zapušenosti “u glavi” mogu vremenom da dovedu do trajnijeg oštećenja sluha?
Normalno je da kad neko ima kijavicu oseća blago zapušenje ušiju. Jer tada dolazi do otoka sluznice nosa i ždrela, kao i otoka Eustahijeve tube, koja spaja ždrelo sa srednjim uhom. Zapušenje Eustahijeve tube dovodi do neravnoteže dva pritiska vazduha, onog u uhu i napolju, pa bubna opna ne funkcioniše dobro i dolazi do nagluvosti. To stanje je privremeno, i nestaje čim prestane prehlada.
Kada nagluvost ostaje trajna?
To zavisi od toga da li je oštećen sprovodni aparat srednjeg uha, koji doprema sluh do čula sluha, ili je oštećeno samo čulo sluha u unutrašnjem uvu. Lakše je lečiti bolest koja je pogodila sprovodni aparat, odnosno konduktivnu nagluvost, jer je tada čulo sluha očuvano. U nekim slučajevima, konduktivni gubici sluha mogu biti privremeni. U većini slučajeva, lečenje ili operacija mogu pomoći, u zavisnosti od specifičnog uzroka problema. Međutim, kad je oštećeno samo čulo sluha, borba sa tom bolešću nije laka.
Da li je slušni aparat u tom slučaju jedini lek?
Lečenje tu praktično ne postoji. Sluh se samo može popraviti pomoću slušnog aparata, a ako je sluh obostrano teško oštećen, ugrađuje se kohlearni implant.
Da li je svako zujanje u ušima isto?
Nije, postoji objektivno i subjektivno zujanje (tinitus). Objektivno zujanje je ono koje lekari mogu da čuju primenom određenih metoda tokom pregleda. Ove zvuke proizvodi proticanje krvi kroz krvne sudove, ili se stvaraju pri kontrakciji malih mišića u srednjem uhu. Subjektivni tinitus nastaje usled poremećaja ili oštećenja u samom čulu sluha i centralnom slušnom putu. Ovde se radi o poremećaju nervnih mehanizama u slušnom putu i centrima za sluh u mozgu. Subjektivno zujanje gotovo uvek je povezano sa oštećenjem sluha.
Pročitajte još >>
Rano otkrivanje poremećaja sluha
Komentari (0)