Kome se obratiti, šta proveriti
Da bi rešili problem zadaha, najpre se treba obratiti izabranom lekaru, potom stomatologu i gastroenterologu koji će tražiti sledeće analize: bris jezika i ždrela, sedimentaciju, kompletnu krvnu sliku, status šećera u krvi, analize koje će isključiti ili potvrditi bolesti jetre i bubrega, serološke i analize urina i stolice (koprokultura). Uslediće i ultrasonografski pregled gornjeg abdomena. Na osnovu svih rezultata specijalista će doneti odluku o daljem ispitivanju – endoskopskim i radiološkim pretragama gastrointestinalnog trakta, a shodno tome i o daljim terapijskim modalitetima.
Ako i posle toga nema željenih rezultata, potrebno je potražiti pomoć stomatologa koji će sprovesti odgovarajuću terapiju, a u slučaju da isključi oralne uzroke, zatražiti i dodatna ispitivanja specijalista drugih grana – gastroenterologa ili otorinolaringologa.
Danas je strah od neprijatnog zadaha po učestalosti na trećem mestu razloga poseta stomatologu, odmah iza karijesa zuba i parodontopatije. Ali i tema o kojoj se izbegava razgovor, iako prema istraživanjima svaka druga osoba ima probleme sa zadahom. On je karakterističan za cirozu jetre (miris na vlažnu zemlju), hroničnu bubrežnu slabost (miris na amonijak), dijabetes (miris acetona), kod bubrežnih bolesnika sa uremijom (miris amonijaka). Kiseo zadah javlja se i kod osoba sa izraženom dehidratacijom organizma, kod visokih temperatura, proliva i učestalog povraćanja, dok oni na drastičnim dijetama imaju „voćni” zadah.
Mnogobrojni uzroci
Zadah najčešće potiče iz usta, s površine jezika, ispod linije zubnog mesa, između zuba i ostalih teško dohvatljivih mesta, a kao posledica loše oralne higijene. Sinuzitis, prehlada ili angina kao da uvek vrebaju iz zasede. Sve bolesti disajnog sistema utiču na dah, jer je nos povezan s usnom šupljinom. Može biti posledica i nekog patološkog procesa u organizmu, a tada ga je moguće ukloniti samo lečenjem osnovne bolesti. Reč je pre svega o oboljenjima respiratornog, digestivnog, urogenitalnog i endokrinog sistema.
Na zadah utiče i način ishrane. Interesantno je da kod pojedinih osoba glad može da prouzrokuje zadah koji prestaje nakon jela. Ukoliko se hranite pretežno mastima i proteinima, a sa malo ugljenih hidrata, zadah se može javiti zbog produkata njihovog raspadanja u crevima. Unošenje nekih namirnica prouzrokuje karakterističan zadah. Razlog tome je što se miris hrane pretežno eliminiše iz organizma preko pluća, pa je prisutan pri svakom izdisaju. Zbog sličnog načina eliminacije preko pluća, neki lekovi takođe remete dah. Miris leka oseća se posle korišćenja pojedinih antibiotika, hloralhidrata, joda i morfijumskih preparata.
Gastrološki aspekti
– U odnosu na gastrointestinalni trakt, koren ovog problema najčešće je u poremećaju ravnoteže između normalne i patogene flore, poremećaju motiliteta, zapaljenskim i malignim procesima. Uvek se mora misliti i na bolesti drugih sistema i organa, objašnjava dr Željka Savić, gastroenterolog i hepatolog Kliničkog centra Vojvodine.
Doktorka Savić kaže da bolesti usta i ždrela mogu biti uzrok, ali i posledica oboljenja drugih struktura sistema organa za varenje i bolesti drugih organskih sistema. Zbog toga je pregled usne duplje je neizostavan deo internističkog i gastroenterološkog pregleda bolesnika. Primera radi, obložen jezik može ukazivati na dehidrataciju, ali i na zapaljenje sluzokože digestivnog trakta. Javlja se kod pušača i neadekvatne oralne higijene, ali i kod smanjenog lučenja pljuvačke. Beličasto žućkaste tačke i skrame koje se nalaze se u ustima i ždrelu, karakteristične su za kandidijazu i mogu se proširiti na jednjak. Nedostatak vitamina B12 prati gladak, jasno crven jezik, dok pacijent oseća bolno žarenje naročito po njegovim ivicama.
Jednjak, organ koji spaja ždrelo sa želucem, čest je izazivač zadaha. Gornji i donji sfinkter jednjaka važni su u regulaciji transporta hrane i tečnosti, pri čemu donji ezofagealni sfinkter ima veliki značaj u sprečavanju vraćanja želudačne kiseline iz želuca u jednjak. Ukoliko se to desi, može dovesti do zapaljenja sluznice jednjaka.
Saveti eksperata
Doktor Džon Rihter, direktor pensilvanijskog Centra za lečenje zadaha ima četiri jednostavna saveta za efikasno uklanjanje zadaha:
– barem dva puta dnevno očistite donju stranu jezika, jer se tu razvijaju bakterije koje prouzrokuju zadah. To se može učiniti četkicom za zube i pastom obogaćenom fluorom
– upotrebljavajte redovno vodice za ispiranje usta koje sadrži hlordioksid. Vodice bez te hemikalije ne ubijaju bakterije. Odlično sredstvo za ispiranje je i kantarion.
– jedite čvrstu hranu kao što je presno povrće, jer ona izaziva trenje u ustima i tako uspeva da „sastruže” bakterije sa jezika
– ne treba preskakati obroke, jer kada se to čini, jedinjenja koja se zovu ketoni nagomilavaju se u krvi i izlaze na usta sa izuzetno neprijatnim mirisom
Disfagija, poremećaj gutanja, odnosno otežan i spor prolazak hrane kroz jednjak, javlja se kod zapaljenja sluznice, divertikuluma jednjaka u kojima se može zadržavati uneta hrana, hijatalne hernije, ahalazije, karcinoma…
Odinofagija, bol koja se javlja prilikom gutanja, karakteristična je kod ulkusa jednjaka, refluksnog ezofagitisa, herpetičnih i gljivičnih infekcija, ili oštećenja kaustičnim materijama. A piroza (gorušica) se manifestuje pečenjem, toplinom iza donjeg dela grudne kosti i posledica je refluksa kiselog želudačnog sadržaja u jednjak.
Kada je reč o želucu, najčešći uzroci zadaha su razni tipovi gastritisa, odnosno zapaljenja želudačne sluznice, gde kao vrlo čest uzročnik figurira Helicobacter pylori (Hp) infekcija. Da li će prisustvo infekcije značiti i bolest (gastritis ulkus i malignitet), zavisi od same bakterije (virulencija, patogenost, genske osobenosti), od organizma domaćina (starost, pol, krvna grupa, predispozicija) i faktora sredine (higijena, stresovi, navike).
Usporen motilitet želudačno crevnog trakta uzrok je dužeg zadržavanja sadržaja u želucu i crevima, što zbog delimične digestije, a spore eliminacije, dovodi do akumuliranja raspadnih produkata i zadaha. Ukoliko se u crevima zadržava fekalni sadržaj, to može izazvati zapaljenje (divertikulitis) i druge komplikacije (krvarenje, perforacija). A pasažne smetnje mogu se javiti i kod određenih tipova zapaljenja creva, maligniteta, postoperativnih priraslica… Postoje i situacije sa deficitom enzima potrebnih za varenje određenih sastojaka hrane, a svakako treba pomenuti i bolesti žučne kesice (kamenci, zapaljenja) i pankreasa (zapaljenja, maligniteti) – kaže dr Željka Savić.
Oralno-stomatološki problemi
Dr Radojka Delić, stomatolog, specijalista bolesti usta i zuba, objašnjava nastajanje zadaha uslovljeno oralnim problemima:
– Najčešće su to naslage bakterija na jeziku, zapaljenje desni, kamenac, pokvareni zubi, ali i patološki procesi u ustima, nosu i sinusima. Pušenje i alkohol takođe mogu biti razlog halitoze, jer uništavaju gleđ zuba, čineći je podložnijom infekcijama i truljenju. Treba znati i da sve ono što smanjuje količinu pljuvačke – stimuliše rast anaerobnih bakterija. I preduga upotreba antibiotika može poremetiti ravnotežu mikroflore i izazvati zadah. On može nastati i zbog suvih usta, što je posledica nedovoljnog lučenja pljuvačke koja je neophodna da „opere” usta i odstrani materije koje mogu prouzrokovati zadah.
I jedan od alarmantnih znakova upale desni (gingivitis) je konstantan zadah ili neprijatan ukus u ustima, a ta su oboljenja u prvom redu uzrokovana plakom, lepljivom bezbojnom materijom prepunom bakterija koja se konstantno stvara na zubima.
Zadah se javlja i posle vađenja zuba, ili drugih oralno hirurških intervencija, a zbog raspadanja krvnog koaguluma. On postoji kod osoba sa ulceracijama u ustima (afte, herpetični stomatitis i druge virusne infekcije usta), ili nekrozom (AIDS, leukoze). Kariozni i polomljeni zubi, zaostali korenovi i parodontalni džepovi odlično su mesto za zadržavanje hrane, koja se vremenom raspada što stvara vrlo neugodan miris.
– Neodržavanjem adekvatne oralne higijene ostaci hrane ostaju u ustima i predstavljaju dobru podlogu za bakterije, koje razgrađujući ih, oslobađaju materije neprijatnog mirisa (vodonik-sulfid, dimetilsulfid, indol, skatol). Posledica ovoga je formiranje bakterijskog plaka – bezbojnog „filma” na površinama zuba, desni i protetskih nadoknada. Ako se plak ne odstrani, dovodi do oboljenja zuba, upale desni (gingivitis) i pojave parodontopatije, oboljenja koja još više produbljuju problem zadaha, objašnjava naša sagovornica.
Kako otkloniti neprijatan zadah?
Obe sagovornice ukazale su na niz mogućnosti otklanjanja zadaha, a sve se svodi na otkrivanju njegovog uzroka. Ukoliko je prouzrokovan nekim sistemskim oboljenjem, moguće ga je ukloniti jedino lečenjem osnovnog oboljenja. Ako se patološki proces nalazi u usnoj šupljini, ili su razlog za nastanak zadaha pokvareni i polomljeni zubi, treba se što pre obratiti stomatologu. Ukoliko je uzrok loša oralna higijena, duvan ili alkohol, prestajanjem sa ovim lošim navikama rešićete se i zadaha.
Rastvori za ispiranje usta često sadrže alkohol koji može dodatno isušivati usnu duplju, pa se savetuje upotreba bezalkoholnih preparata. Biljni lekovi koji se mogu koristiti za ispiranje usta su: čaj od žalfije, nane, kantariona, a šoljica zelenog ili crnog čaja osvežava dah jer sadrži polifenole koji sprečavaju nastanak bakterija, uzročnika zadaha. Za održavanje zubne higijene važno je i kakve četkice za zube koristimo. Preporučuje se upotreba interdentalnih četkica (za čišćenje prostora između zuba) i oralnih tuševa. Kod suvoće usta preporučuje se unošenje što više tečnosti i kiselih sokova (isceđen limun, pomorandža), bombona i druge kisele hrane, da bi se stimulisalo lučenje pljuvačke. Za uklanjanje zadaha mogu se koristiti različita dezodorantna sredstva u vidu spreja ili vodice za ispiranje usta.
Svež dah je merilo lične higijene i brige o sebi. Stoga, učinite sve što je u vašoj moći da vas i po njemu pamte!
Pročitajte još >>
Lekovi protiv lošeg zadaha
Komentari (0)