Kada dete dođe u kontakt sa alergenom bilo da ga dotakne, udahne, pojede njegov imuni sistem tu suspstancu prepozna kao opasnu i telo otpušta histamin i ostale hemikalije kako bi se odbranio. Te hemikalije iritiraju telo i uzrokuju curenje iz nosa, kijanje, češanje, kašljanje. Simptomi mogu biti blagi, povremeni ili se javljati u određenom godišnjem dobu ili pak često ako je telo stalno izloženo uticaju alergena. U nekim slučajevima alergen izaziva anafilaktički šok, otežano disanje i gutanje, pa može biti opasan po život.
Šta je uzrok alergija na disajnim putevima
Najčešće:
– grinje, mikroorganizmi koji se hrane mrtvim ćelijama ljudske kože. oko 85 odsto alergija su prouzrokovane grinjama.
– Polen sa drveća, cveća i trava
– kućne životinje, delovi kože, dlake ili izlučevina nekih žlezda
– buđ koja se nalazi na vlažnim mestima kao što su kupatila, podrumi
Neka deca su alergična i na perjane jastuke ili vunenu ćebad. Mnogi stručnjaci misle da deca ne mogu biti alergična na duvanski dim, ali duvanski dim može pogoršati stanje alergijske reakcije.
Da li alergija ili prehlada?
Baš zato što se simptomi nekih alergija javljaju u respiratornom sistemu, kao što su curenje nosa, suzne oči, kašalj, kijanje, teško je razlikovati alergijsku reakciju od prehlade.
Ako ste odgovorili sa “DA” na bar jedno od ovih pitanja vaše dete je alergično na nešto iz okruženja:
– Da li vaše dete izgleda kao da stalno ima prehladu? Prehlada prođe za nedelju do deset dana, ali alergija ne.
– Da li je detetu stalno curi nos i začepljen je?
– Da li dete stalno šmrče, briše ili češe nos
– Da li je izlučevina iz nosa providna i čista?
– Da li koja?
– Da li su mu oči crvene, suzne i svrbe?
– Da li ima podočnjake?
– Da li diše na usta?
– Da li ima čest suv kašalj?
– Da li je njegova koža crvena, ispucala, sa osipom ili svrabom?
Deca sa respiratornim problemima pod uticajem alergena, podložnija su infekcijama uha, astmi ili sinusnim infekcijama.
Kada ću otkriti da je dete alergično?
Potrebno je neko vreme da se alergija razvije, u zavisnosti od toga koliko je dete izloženo alergenu. Kod svake osobe koja je potencijalno alergična, postoji prag koji se, izloženošću alergenu, prelazi, a to može potrajati i nekoliko meseci.
Tako je moguće da dete sa tendencijom alergijske reakcije na kućnog ljubimca, u prvih nekoliko meseci nema nikakvu reakciju, dok uticaj alergena ne pređe kritičan prag. A kada se to desi da vas detetov organizam iznenadi jakim odbrambenim reakcijama.
Sezonske alergije od kao one od polena ili trave, često se kod deteta ne manifestuju do 3. ili 4. godine života. Zato što je dete izloženo svega nekoliko nedelja godišnje određenom alergenu.
Kako da otkrijem na šta je dete alergično?
Alergije na buđ, uglavnom se javljaju tokom vlažnih i kišnih perioda u toku godine i teško ih je razlikovati od prehlade, jer se jvljaju u istom periodu. Grinje ili alergije od kućnih ljubimaca izazivaju jutarnja začepljenja nosa. Alergije na polen najčešće su u proleće, leto i jesen.
Nažalost, udaljavanje kućnog ljubimca iz detetovog okruženja, na par dana, neće ublažiti alergiju. Studije su pokazale da alergeni ostaju u kući i do godinu dana posle odlaska kućnog ljubimca.
Ipak, ako se za vreme odsustva ljubimca vaše dete oseća bolje- zaključaj je evidentan. Obavezno proverite da dete nije alergično na nešto drugo iz kuće. Uvek možete konsultovati lekara ili uraditi testove krvi ili kože kako biste odložili sve sumnje.
Testovi krvi nisu toliko tačni kao testovi kože.
Testovi kože rade se tako što se mali deo kože izloži alregenu na koji se sumnja, ako je dete alergično pojaviće se mala fleka na tom mestu slična ujedu komarca.
Obratite pažnju da postoji mogućnost da se uticaj alergena promeni, tj da dete na testu nema alergijsku reakciju, a da se ona ipak javi za za 6 ili 12 meseci.
Pročitajte još >>
12 najčešćih uzroka alergija
Komentari (0)