Stručnjak za bezbednost na internetu Aleksandar Arsenin je sa saradnicima u cilju istraživanja kreirao virtuelnu devojčicu koja je provela 80 sati za mesec dana u jednoj internet pričaonici. Bez predstavljanja i prikazivanja fotografija, ”devojčica” je ostvarila više od 412 kontakata (ne na svoju inicijativu) sa 398 osoba muškog pola. Ono što spada u seksualno uznemiravanje ”devojčici” se desilo 162 puta, 24 puta su joj ponudili seksualne fantazije, a šest puta novac za seksualne usluge!
Glavni problem je što deca često ostavljaju na internetu lične podatke ili fotografije koji mogu biti zloupotrebljeni. Opasnost od zlostavljanja u virtuelnom prostoru je dodatno porasla razvijanjem i popularizacijom različitih društvenih mreža, na prvom mestu Fejsbuka (više od 60 odsto korisnika među prijateljima ima ljude koje ne poznaje lično, a 31 odsto ispitanika sreo se i lično sa osobom koju je po prvi put upoznao na Fejsbuku).
Fejsbuk idealan za vrbovanje dece
Vlade u nekim zapadnim zemljama ponudile su porodicama besplatne internet-filtere. Međutim, veliki broj dece koja odrastaju uz kompjuter zna kako da “nadmudri” čak i najsloženiji sistem filtriranja, zbog čega je nadzor roditelja i dalje neophodan.
Novi fenomen – “disinhibicija”
Distanca i anonimnost koju pruža Internet stvorili su novi fenomen koji se naziva “disinhibicija” – sajber-zlostavljač, bez ikakve kontrole i ličnih inhibicija, čini žrtvi ono na šta se verovatno ne bi usudio u ličnom kontaktu, a najviše zahvaljujući distanci (naravno, to ne znači da su ova dela manje pogubna po zlostavljanu osobu). Budući da ne postoji mogućnost da se zlostavljač direktno uveri u posledice svojih dela, nastavlja da traži nove žrtve.
Najčešće se komunikacija između ”net predatora” i njihovih žrtava odvija dug vremenski period, pri čemu se zlostavljač pretvara da je žrtvin vršnjak. On vremenom stiče poverenje deteta, prikuplja lične podatke i traži način da uvuče mališana u seksualne aktivnosti, na netu ili u direktnom kontaktu.
Vrbovanje dece se najčešće odigrava preko Fejsbuka, oglasa i ponuda za posao ili školovanje, i to formalnih – od neke agencije, poslodavca i slično, ili neformalnih – od rođaka, poznanika ili ljudi koje upoznaju na Fejsbuku.
Kako zaštiti decu na internetu?
Roditeljska kontrola je jedini potpuno siguran metod, nijedan od dostupnih alata za automatsku zaštitu nije 100 odsto pouzdan. Svaki od alata na neki način blokira pristup, ali sigurnosne prepreke mogu da se zaobiđu i alati za zaštitu često propuštaju i štetan sadržaj.
Postoji nekoliko softverskih komponenti zaštite.
Softverski filteri uglavnom koriste “liste sa lošim sadržajima” koji blokiraju pristup nabrojanim stavkama liste. Ovi alati pretražuju Internet po određenim rečima i na taj način stvaraju “nepoželjne liste”.
Drugi metod ovih alata je u bliskoj vezi sa listama, a to je blokada sadržaja po ključnim rečima. Proverava se svaki sajt kome želite da pristupite i blokira se pristup onim sajtovima koji u svom sadržaju imaju neku od navedenih negativnih ključnih reči.
Postoje i limitatori pristupa samo određenim sadržajima, putem “listi sa proverenim sadržajem” . Ovim načinom smanjuje se dostupni sadržaj, ali se povećava nivo kontrole.
Svi navedeni softverski filteri poseduju zaštitu lozinkom, tako da deca ne mogu da ih isključe.
Za roditelje su korisne i “History” liste ugrađene u web čitače. Ove liste čuvaju podatke o sajtovima koji su posećeni u poslednja tri meseca, pa možete proveriti aktivnosti vaše dece kada vi niste bili sa njima. Naravno, i ovo je ograničena solucija, jer deca mogu da obrišu “History” listu.
„Klikni bezbedno”
U našoj zemlji pokrenuta je kampanja ”Klikni bezbedno” koja obuhvata informacije, uputstva i preporuke za roditelje, nastavnike i decu o zaštiti u virtuelnom prostoru.
-Kroz edukaciju i razgovor sa decom, mi možemo da im skrenemo pažnju na opasnosti kojima mogu da budu izloženi na Internetu, koje podatke smeju a koje nikako ne smeju da ostavljaju na Internetu – objašnjava Katarina Anđelković iz Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije koje je kreiralo i sajt www.kliknibezbedno.rs.
Na ovom sajtu navedeno je da je prvi korak u zaštiti ličnih informacija formiranje (otvaranje) bezbednog profila. Potrebno je pažljivo odabrati informacije koje se navode u profilu. Savetuje se roditeljima da nauče dete da koristi neutralnu imejl adresu i nadimak, da lozinku drži uvek u tajnosti, da deca primaju poruke samo od osoba koje poznaju i van Fejsbuka. Roditeljima se preporučuje da svoju decu nauče pravilnim tehnikama pretraživanja. Informacije treba tražiti bar na tri različita sajta i međusobno ih porediti. Sajt, takođe, sadrži i savete kako da zaštitite decu od poseta neželjenim sajtovima, zaštiti od spama i slično.
-Ukoliko dođe do zloupotrebe i ukoliko se dete nađe u situaciji da ga neko uznemirava, roditelji ili samo dete treba da nam se jave, a to se onda prosleđuje policiji, Službi za visokotehnološki kriminal koji dalje obrađuju taj predmet – objašnjava Anđelković.
Ona dodaje da su nedavno imali slučaj da je jedno lice silovalo dvojčicu koju je upoznalo preko jedne od društvenih mreža. Taj slučaj je preuzela policija.
-Ono što je u našem resoru je prevencija i edukacija kako bi takvi slučajevi bili što ređi – kaže Anđelković.
Internet ne podleže zakonskoj regulativi
Televizija snosi odgovornost za sadržaje koje emituje i ti sadržaji poseduju upozorenje kojem starosnom uzrastu su namenjeni. Naročito kada je dečiji program u pitanju, postoje stroga zakonska pravila koja se moraju poštovati, kao i propisane sankcije. Sadržaji na Internetu ne podležu nikakvoj čvršćoj zakonskoj regulativi i kontroli i ovde je sva odgovornost na roditeljima.
Dakle, ne postoji potpuna i stopostotna zaštita dece na Internetu, osim prisustva roditelja, ali postoje određene mere koje doprinose efikasnijoj zaštiti. Roditelji bi trebalo da postave jasna pravila korišćenja računara (Interneta), koja moraju da poštuju, kako deca, tako i oni sami.
Pravila ”bezbednog klika”
– Stvaraj sebi bezbedne profile.
– Pri četovanju i slanju brzih poruka koristi sajtove za mlade, najbolje one koji imaju nekoga ko nadgleda sadržaj u sobama za četovanje.
– Nemoj slati poruke, slike ili drugi materijal koji bi nekome mogao da naškodi.
– Slike šalji samo osobama kojima veruješ.
– Nauči kako da odbijaš i blokiraš poruke nepoznatih osoba.
– Ignoriši nepoznate ljude, koji hoće da uspostave kontakt sa tobom.
– Ne prihvataj sastanke sa nepoznatim osobama, iako su to tvoji “prijatelji sa Fejsbuka”.
– O eventualnim sastancima uvek obavesti i roditelje, opreznost se isplati.
– Ukoliko ništa ne radiš na internetu, isključi se.
– Putem veb kamere komuniciraj samo saosobama koje poznaješ. Čim prestaneš da je koristiš, isključi je.
Pročitajte još >>
Da li će predškolska deca imati Twitter nalog
Komentari (0)