Od same reči kvržica hvata nas panika jer smo navikli da ih povezujemo sa zloćudnim tumorima, koji se ponekad pojavljuju u tom obliku. Ali, i u ovom slučaju, pre nego što se pomisli na najgore, treba znati sledeće…
Višestruke kvržice
Više kvržica na jednoj ili obe dojke nije zabrinjavajuće. Progesteron, koji u drugoj polovini ciklusa može izazvati predmenstrualnu napetost, uzrok je i povećanju čvorova u grudima, što je sasvim normalno. U istom razdoblju ciklusa mogu se pojaviti izrazito okrugli čvorovi na različitim delovima grudi. Ako su veliki i ako traju po nekoliko dana, reč je o velikim cistama, a ako su mali, mogu biti male ciste ili fibrozni čvorovi. I u tom slučaju grudi mogu biti bolne, posebno na dodir. Ali, ne treba se suviše zabrinjavati jer to je samo suviše izražena reakcija na hormonalne promene vezane uz menstrualni ciklus.
Ova je pojava veoma česta u žena između 35. i 50. godine, a naziva se dobroćudnom displazijom. Bezopasna je i ne povećava rizik oboljenja od tumora. Ipak, da biste se umirili, bolje je da odete na pregled grudi, barem na početku. Obično lekar specijalista palpacijom može odrediti dijagnozu, ali ponekad se savetuje mamografija. Kod žena s prekomernom težinom mogu, nakon brzog mršavljenja, ispod kože na grudima nastati čudni grumenčići, no to je samo jedan oblik bezazlenog celulita, nema nikakve veze s dojkom i nije znak bolesti grudi.
Izolovana kvržica
Ako otkrijete nešto slično na svojim grudima, verovatno će vas to uplašiti. Razumljivo, jer na taj način se manifestuje i tumor, stoga je važno odmah se obratiti lekaru, iako se najverovatnije radi o nečem drugom. U većini slučajeva lekarska kontrola služi samo da bi odagnale sumnje.
Ne treba misliti da možemo sami dijagnostikovati bolest, ali ipak, evo što sve izolovana kvržica može da znači:
Najčešća je okrugla kvržica, jasnih ivica, glatke površine, i gotovo je sigurno dobroćudna. Čvrsta i veoma pokretna kvržica (koja lako klizi pod prstima), do tridesete godine najvjerojatnije je fibroadenom (dobroćudni tumor građen od žlezdanih tvari i obilnog ćelijskog veziva), a nakon tridesete ima više mogućnosti, u svakom slučaju nije reč o tumoru. Fibroadenom se obično odstranjuje nakon tridesete ako je veći od 2 do 3 centimetra. Inače ga nema potrebe dirati, ali ga treba često kontrolisati.
Ako je kvržica meka i elastična, gotovo sigurno je cista, odnosno “vrećica” s tečnošću. Ponekad cista može imati zidove obložene kamencem ili vlaknaste pa pobuđuje sumnju, koju će lako razjasniti mamografija ili ultrazvuk. Ako je cista velika (može dostići i 10 centi-metara) i stvara probleme, može se probosti tankom iglom i iz nje izvući tečnost. To je dijagnostički postupak koji omogućuje proveru usisane tečnosti i postavljanje tačne dijagnoze. Jednom ispražnjena cista retko se ponovo napuni.
Kod žena s prekomernom težinom ponekad izolovana kvržica može biti obično i bezopasno nakupljeno salo. Treba je odstraniti samo ako izaziva upalu žlezdanog tkiva ili menja oblik grudi.
Ponekad ono što se može napipati nije prava kvržica, nego mesto drugačije od ostalog dela grudi – čvršće, tvrđe, nepravilnije, više ili manje zrnasto. Najvjerovatnije nije reč o tumoru, ali to treba potvrditi mamografijom.
Ako je kvržica tvrda, nejasnih oboda i nepravilne površine i nepokretna, moguće je (iako nije obvezno) da se radi o malignom tumoru. Ima oblika sa simptomima toliko sličnim tumoru da i lekar specijalist, da bi postavio točnu dijagnozu, mora poslati ženu na mamografiju.
Ako otkrijete kvržicu na grudima, ne morate se odmah uplašiti. U svakom slučaju je bolje biti siguran i otići kod lekara na pregled – zato o svakoj promeni obavestite svog lekara.
Iako smo sigurni da znate sami da uradite samopregled dojki – bolje je da budemo sigurni i ponovimo ga radimo, jer je jako važno.
1. Pod tušem
Podignite levu ruku i desnom rukom pregledajte levu dojku počevši od spoljnje strane. Napredujte kružnim pokretima dok ne dođete do bradavice. Pritisnite dovoljno čvrsto da osetite tkivo koje se nalazi ispod. Proverite područje iznad grudi i područje pazuha u potrazi za kvržicama ili tvrdim čvorićima. Ponovite na desnoj dojci.
2. Ispred ogledala
Stavite ruke uz telo i proverite da li ima na dojkama promena boje, veličine ili oblika, te mreškanja ili ljuštenja kože. Proverite još jednom tako da ruke oslonite o bokove, i potisnete ramena prema napred da savijete prsne mišiće, a potom podignete ruke i prekrstite ih iza glave.
3. U ležećem položaju
Stavite jastuk ispod levog ramena, podignite levu ruku iznad glave i pregledajte levu dojku istim postupkom kako je navedeno u koraku 1. Ponovite na desnoj dojci. Nežno stisnite svaku bradavicu da provjerite ima li iscetka.
Pročitajte još >>
Može li se sprečiti rak dojke?
Komentari (0)