Svake godine između deset i petnaest stranih državljana usvoji decu iz Srbije, a prema podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku u toku prethodne godine 12 dece svoje detinjstvo provodi na drugoj adresi – najveći broj dobio je kanadske, švedske i američke pasoše. Analiza Ministarstva rada i socijalne politike pokazuje da su to veoma često mališani kojima psihosocijalni problemi usporavaju njihov razvoj – najveći broj ove dece ima određene zastoje u razvoju i teže zdravstvene probleme i fizički hendikep.
 Praksa pokazuje da su deca koja su dobila inostrane pasoše najčešće ona koja imaju ozbiljnije poremećaje u razvoju  |
– S obzirom da Konvencija o pravima deteta ističe da dete ima pravo da bude zbrinuto u zemlji porekla i da treba da se odgaja u duhu svoje vere i nacije, postoji „pozitivna diskriminacija” naših državljana u odnosu na usvojioce iz inostranstva. Po našem zakonu, strani državljani mogu da usvoje dete iz Srbije samo ako za to dete ne mogu da se pronađu usvojitelji u našoj zemlji. Praksa pokazuje da su deca koja su dobila inostrane pasoše najčešće ona koja imaju ozbiljnije poremećaje u razvoju – to su uglavnom deca sa Daunovim sindromom, mališani koji imaju umereno zaostajanje u razvoju – intelektualno ometena deca, ali i mališani sa teškim telesnim hendikepima ili ozbiljnim zdravstvenim problemima – sa srčanom smetnjama, bubrežnim oboljenjima. Pošto za takvu decu domaći usvojitelji najčešće nisu zainteresovani, centri za socijalni rad u saradnji sa ministarstvom zbrinjavaju ih, kada je to u njihovom interesu, primenom međudržavnog usvojenja, odnosno usvaja ih porodica koja živi izvan naše zemlje – ističe Vukota Vlahović, samostalni savetnik u Ministarstvu rada i socijalne politike.
Naš sagovornik dodaje da se, kad su u pitanju strani državljani, prednost daje, kad god je to moguće i u interesu je deteta, onom bračnom paru čiji je barem jedan supružnik iz Srbije, zna srpski jezik, ima srpsko poreklo ili je na bilo koji način vezan za našu zemlju. Vlahović ističe da i za strane državljane važe ista administrativna pravila igre kada je u pitanju usvojenje dece, a kada organ starateljstva (centar za socijalni rad) proceni da je određeni par adekvatan za usvojioce, oni dolaze na dogovoreni sastanak u Ministarstvo rada i socijalne politike gde se sa stručnjacima centra za socijalni rad, ustanove u kojoj se dete nalazi i(li) hraniteljima u čijoj porodici odrasta dete, pravi detaljan plan.
Potencijalni usvojioci u našoj zemlji provode oko mesec dana i u tom periodu se viđaju sa detetom, tako da se dete priprema na svoju novu porodicu. S obzirom da porodični zakon nalaže da usvojeno dete treba da sazna istinu o svom poreklu, jer iskustvo sa roditeljima koji su taj dokument zaključali u najčuvaniju škrinju porodičnih tajni govori da deca uvek pronalaze „čarobni ključić” u najnezgodnijem momentu života, stranim usvojiocima uvek se savetuje da dete treba da raste sa pričom o tome kako je postalo deo svoje nove porodice.
– Naše iskustvo u radu sa stranim usvojiocima govori da su oni dobro pripremljeni za usvojenje – budući usvojitelji stranci od nas obično traže veliki broj podataka o detetovoj porodici porekla i slika koje svedoče o životu te porodice i odrastanju deteta, kako bi jednog dana mogli da ih pokažu detetu, odnosno upoznaju dete sa njegovim korenima – kaže Vlahović.
| Srbija još uvek nije potpisala Hašku konvenciju o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja |
Na pitanje da li stručnjaci Ministarstva rada i socijalne politike znaju šta se dešava sa mališanima koji svoj život nastavljaju izvan granica naše zemlje, naš sagovornik kaže da Srbija još uvek nije potpisala Hašku konvenciju o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja, koja reguliše saradnju država u oblasti međunarodnog usvojenja, pa i izveštavanje države iz koje potiče dete nakon zasnivanja usvojenja – u toku je procedura za njeno usvajanje.
– Međutim, o daljoj sudbini najčešće nas obaveštavaju agencije koje realizuju usvojenje u stranim državama – one Ministarstvu rada i socijalne politike dostavljaju izveštaje o integraciji dece u porodici. Do sada se nije dogodilo da se dete nije dobro prilagodilo porodici koja ga je usvojila – kaže Vukota Vlahović.
Pročitajte još:
Svaki sedmi par uspe da usvoji dete >>
Komentari (0)