Ipak, i ono se mora naučiti i savladati, odnosno detetu su potrebne smernice i vaša pomoć kako bi naučilo da uči. Postoji bezbroj načina da se određeno gradivo savlada, a koji ćete izabrati za vaše dete zavisi od njegove ličnosti, navika, sposobnosti, interesovanja.
Ali, bez obzira na razlike psiholozi savetuju da dete uvek uči na istom mestu, po mogućstvu da ima odvojen prostor, kao i da uči uvek u isto vreme. U zavisnosti od uzrasta, dete bi trebalo da uči od 30 do 60 minuta, a zatim da napravi pauzu od 5 do 10 minuta. Lakše zadatke i lekcije trebalo bi savladavati u celini, a one komplikovanije podeliti na etape.
Neka deca su vizuelni “tipovi” i lakše uče kada podvlače gradivo. Pamte napisani tekst tako što ga u mislima imaju “ispred očiju”, pa znaju raspored reči i slova. Jedno od “zlatnih pravila” učenja je da se gradivo povezuje logički, odnosno da se ne uči napamet. Tako savladano gradivo ostaje duže u sećanju i može se logički povezivati sa onim što će se u budućnosti naučiti, dok napamet naučene lekcije nemaju svrhu, osim reprodukcije na sledećem času.
 U procesu učenja preslišavanje ima važnu ulogu, jer čitanje bez preslišavanja stvara lažnu sliku o tome koliko smo zapamtili.  |
Takođe, dete bi trebalo da se preslišava naglas, jer brojna istraživanja pokazuju da mnogo lakše i trajnije pamtimo ono što izgovorimo. Kada samo čitamo neki tekst zapamtićemo ga, ali teže ćemo ga reprodukovati i kraće ga se sećati. U procesu učenja preslišavanje ima važnu ulogu, jer čitanje bez preslišavanja stvara lažnu sliku o tome koliko smo zapamtili.
Psiholozi savetuju da osim ovih standardnih tehnika dete naučuite da pre nego što nešto počne da uči sebi postavi cilj da zapamti ono što čita. Ukoliko vam se to čini kao logična stvar koja ne bi trebalo posebno da se naglašava, niste u pravu. Istraživanja su pokazala da se mnogo lakše pamti ono što želimo da zapamtimo, odnosno lakše usvajamo nova znanja kada to sebi postavimo kao cilj. Takođe, naučno je dokazano da kada se postavi cilj da tekst treba da se nauči, potrebno je manje puta pročitati zadato.
Stav prema gradivu koje treba naučiti od najvećeg je značaja za uspeh u učenju. Zbog toga psiholozi savetuju da ne forsirate decu i da im ne namećete svoje ambicije, jer ukoliko stvore otpor prema određenom predmetu jako teško će ga se osloboditi. Takođe, asocijalna konstatacija je jedan od faktora koji olakšava proces učenja. To praktično znači da se koriste prethodno naučena znanja kako bi se savladala nova. To naročito pomaže prilikom učenja stranih jezika.
| Razgovarajte sa detetom o gradivu, napravite takvu atmosferu da može uvek da vas pita kada mu nešto nije jasno. |
Istraživanja pokazuju da današnja deca brže misle, kraće su koncentrisana, impulsivnija su i zahtevnija. Zbog toga stručnjaci savetuju da pomognete detetu oko učenja, naročito u prvim razredima. Razgovarajte sa detetom o gradivu, napravite takvu atmosferu da može uvek da vas pita kada mu nešto nije jasno. Deca najbrže uče kroz razgovor, a sve što nauče ostaje dugoročno memorisano. Roditelji koji pomažu deci, razgovaraju i čitaju gradivo s njima, kasnije imaju mnogo bolji odnos, jer deca tako dobijaju poruku da se roditeljima mogu obratiti i kada teme za razgovor ne budu bile u vezi škole i učenja.
Ipak, budite oprezni, to ne znači da čitate knjige umesto deteta, ili da mu radite domaći samo zato što procenjujete da su lekcije za njega preteške, ili da se radi o materiji koja mu neće biti potrebna u životu. Možda ste u pravu, jer veliki broj informacija koje mora da nauči detetu neće trebati. Međutim, naučiće da stekne radne navike i usvoji pravilo da obaveze moraju da se izvršavaju, razvijaće mu veštine, koncentraciju, motoriku… I zapamtite, ocene nisu najvažnije.
Pročitajte još:
Roditelji su najbolj model za učenje >>
Učenja stranih jezika je ključno za budućnost dece >>
Komentari (0)