Svaki roditelj želi da bude autoritet svom detetu, da ga ono poštuje, uvažava i sluša. Do prvih većih sukoba najčešće dolazi u adolescenciji, ali čak i sasvim malo dete bez roditeljskog autoriteta može da bude vrlo problematično i da se loše ponaša.
Važno je znati da autoritet nije nešto što se podrazumeva samom činjenicom da ste otac ili majka, već se postepeno gradi i stiče. Da biste to postigli dete pre svega mora da vam veruje, jer ako nema poverenja, ukoliko ste mu često davali obećanja, a retko ih ispunjavali, neće uvažavati vaš stav i mišljenje. Takođe, ako mu ponašanjem pošaljete poruku da nešto zabranjujete ili ga kažnjavate samo zato što ste loše volje, ljuti ili nervozni, nećete imati dobar odnos.
 Deca slušaju samo onda kada su sigurni da njima nećete manipulisati i da uvek važe ista pravila  |
Nikada ne kritikujte dečju ličnost nego samo postupak i uvek istrajte u kazni, kao i u obećanjima. Samo pravično strog, nežan i dosledan roditelj može izgraditi autoritet kod svog deteta, tvrde stručnjaci. Deca slušaju samo onda kada su sigurni da njima nećete manipulisati i da uvek važe ista “pravila”, bez obzira na okolnosti. Kada mališani iskuse da roditeljski zahtevi imaju smisla, tada prihvataju njihove stavove, mišljenje i reči.
Bitno je da dete ne kažnjavate fizički. “Pravi” autoritet ne ogleda se u strahopoštovanju, već u detetovoj samodisciplini. Tačnije, dete vam veruje i poštuje vaš autoritet samo ako ne morate da ga prisiljavate da se ponaša na određeni način. Autoritet nije važan samo da bi se dete ponašalo vaspitano i kulturno nego i za pravilan psihički razvoj.
| Deca imaju potrebu da budu zaštićena i da im se ispune potrebe. |
Nedostatak roditeljskog autoriteta gradi decu u ličnosti sa manjkom samopouzdanja. Deca imaju potrebu da budu zaštićena i da im se ispune potrebe. Ukoliko im je to uskraćeno, odrastaju u uverenju da je njihovo okruženje haotično i da roditelji na to ne mogu da utiču. Važno je da shvatite da postoji imaginarna granica koja deli podršku i podsticaj od mešanja u detetov život. Prepoznati tu granicu je najteži izazov vaspitanja, jer je roditelji olako prelaze i ne dozvoljavaju detetu da donosi samostalne odluke, da ima svoje mišljenje i stavove. Zato je bitno da detetu uvek objasnite i obrazložite svoje vaspitne metode, da priznate kada niste u pravu i kažete “izvini”, dozvolite mu da donese odluku, ali i da preuzme odgovornost za nju.
Dok su deca mala, to mogu biti sitne stvari i odluke koje ćete im prepuštati (šta će da obuku, šta će da gledaju na TV, čega će se igrati), a isti model trebalo bi da se prenosi i na bitnije životne odluke kako deca budu zrelija. Jer, kada odlučujete umesto deteta, namećete mu lične želje i ambicije i odnos, umesto na podršci i poverenju, bazirate na manipulaciji.
Budite strpljivi, pokažite detetu da imate vremena za njega. Kad god nešto postigne ili samostalno uradi, recite mu koliko ste ponosni. Ispunjavajte obećanja. Razgovarajte o svemu otvoreno. I najvažnije od svega je da dete stekne osećaj da je u svom domu zaštićeno i sigurno, da je to mesto gde ga neće osuđivati i grditi bez razloga. Tu treba da bude prihvaćeno sa svim svojim manama i vrlinama. Jedino tako održaćete autoritet, a detetu dozvoliti da razvija identitet i ličnost na pravi način.
Pročitajte još:
Ko podriva autoritet roditelja? >>
Komentari (0)