Lepo živeti po srpskim standardima znači dobro se hraniti, otplaćivati kredit na vreme, ići na letovanje, ponekad izaći u pozorište ili bioskop i odgajati jedno dete. Ovakvim životom živi petina stanovništva, ostali su siromašniji ili daleko bogatiji. Da bi porodica mogla sebi da priušti pored prosečne potrošačke korpe i još neke male radosti koje život čine lepšim, mesečni kućni budžet moraju da pune oba roditelja.
– Ove podatke treba pažljivo analizirati. S obzirom na to da društvo kreira potrebe, čovek može da živi i sa pet hiljada dinara mesečno, samo je pitanje kakav je to život. Ipak, da bi jedna prosečna porodica živela u nekim uslovima koji bi je zadovoljili, tu treba pored onih osnovnih troškova poput hrane i troškova stanovanja uračunati i odvajanje novca za bar deset dana na moru tokom leta, kao i nekih sedam dana zimovanja na nekoj planini. Takođe, treba da imaju mogućnost da povremeno odu na ručak ili večeru u neki restoran, da odu u pozorište i slično – navodi ekonomista Goran Nikolić.
Prema grubim procenama, ovakav život u našoj zemlji živi svaki peti Srbin, dok su ostali siromašniji ili bogatiji.
– Na osnovu potrošenih 550 miliona evra do avgusta ove godine, može se izračunati da se na turistička putovanja u Srbiji potroši oko 150 evra po stanovniku. To znači da imamo sloj koji može da uz redovne troškove priušti sebi i letovanje, zimovanje, proslave praznika… Ipak, pitanje je koliko je ova računica udaljena od svakodnevice – kaže ekonomista Miroslav Zdravković i navodi da postoje velike razlike u visini plata u Srbiji.
– U Beogradu i Novom Sadu, na primer, neko živi sa 60.000 dinara, dok u manjim gradovima žive u proseku sa oko 20.000 – navodi Zdravković.
 Građani Srbije za sebe smatraju da su srećni iako nisu zadovoljni svojim ekonomskim standardom!  |
Da ova računica ne mora da odredi kvalitet nečijeg života pokazuje i podatak da, s druge strane, građani Srbije za sebe smatraju da su srećni iako nisu zadovoljni svojim ekonomskim standardom. Sve ovo je još jedna potvrda da pored materijalnih vrednosti sreću čine i neke druge stvari.
– Za jedan normalan život jeste potrebno i dobro da deca mogu da idu leti na more, ali i da su roditelji u stanju da im ispune i ostale dečje potrebe poput odlaska u pozorište, kupovinu knjiga i slično. U današnje vreme deci je neophodno i da imaju kompjuter i da u tom smislu budu pismena. Međutim, psihološki i sociološki jako je bitan i međusobni odnos dece u školama, jer iako porodica možda živi relativno pristojno, kada deca vide da njihovi drugari idu na putovanja, nose skupe patike i garderobu, ona se osećaju inferiorno, zapostavljeno i nezadovoljno – objašnjava Trebješanin.
– I odraslima smeta kada vide na ne mogu deci da priušte sve što bi voleli. Oni uglavnom mogu da se strpe i kažu sebi da je kriza trenutna i da će finansijsko stanje biti bolje, ali i njih dosta pogađa kada vide da druge porodice žive bolje od njihove – ističe Trebješanin.
Nacionalni indeks sreće izražen je na skali od 0 do 100 bodova (pri čemu 0 znači da su građani nezadovoljni u najvećoj meri, a 100 da su potpuno srećni kvalitetom svog života) u Srbiji iznosi 56,9. To je prosečna vrednost ocene građana o kvalitetu života u oblasti zdravlja, obrazovanja, rada, ličnih aktivnosti, emocionalnog zadovoljstva, društvenih veza i odnosa, političkog mišljenja i upravljanja, odnosa prema okolini i lične i ekonomske sigurnosti.
Sagovornici Pressa se slažu da sreća i lični budžet i te kako imaju veze jedno s drugim, ali da dubina džepa nikako nije presudna za kvalitet porodičnih odnosa i psihološki razvoj dece.
Pročitajte još:
Zašto je u Srbiji sve skuplje? >>
Država nema para za ravnopravnost trudnica >>
Komentari (0)