Povrede u saobraćaju, padovi, davljenje, opekotine, trovanje, gutanje stranih tela, kao i povrede izazvane poljoprivrednim alatkama i mehanizacijom najčešće su ozlede najmlađih pacijenata, pokazuju analize Gradskog zavoda za javno zdravlje. Stručnjaci objašnjavaju da se najveći broj povreda kod mališana do šeste godine dešava u kući, a zatim i u predškolskim ustanovama i saobraćaju. Gotovo polovina nezgoda u domovima događa se deci mlađoj od tri godine i to više dečacima nego devojčicama.
Povređeni mališani najčešće se zbrinjavaju u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić” i Univerzitetskoj dečjoj klinici.
U Institutu za majku i dete, kaže dr Blagoje Grujić, dečji hirurg i načelnik Odeljenja neonatalne hirurgije, u toku 24-časovnog dežurstva zbrinu od 200 do 250 mališana, od toga oko 150 dečaka i devojčica dolazi zbog povreda. Dok ne prohodaju, bebe se povređuju usled ispadanja iz kreveca ili zaglavljivanja delova tela, a kada stanu na noge, mališani najčešće moraju u bolnicu zbog opekotina nastalih tako što su na sebe prolili vruću vodu, kafu ili čaj, ali i što su popili neko sredstvo za čišćenje.
- Ona najčešće stoje u kupatilu, na dohvat ruke deci, a ambalaža je po pravilu privlačnih boja. Zbog znatiželje i igre, dete poželi da proba tečne deterdžente i tako nastaju teška trovanja i opekotine. Takve preparate koji izazivaju razaranje tkiva smatram hladnim oružjem. U razvijenim zemljama, oni nisu dostupni kao kod nas. U Srbiji zakon zabranjuje da se cigarete i alkohol prodaju maloletnicima, ali zato dete kada ode da kupi hleb i mleko u prodavnicu može da uzme i bilo koje sredstvo za čišćenje. Po uzoru na bočice lekova koje nije lako otvoriti, treba da izgledaju i pakovanja „kućne hemije” – istakao je dr Grujić.
 Lekari se susreću i sa sezonskim povredama, pa je tako u ovo doba godine aktuelno povređivanje šaka i prstiju zbog neodgovarajućeg rukovanja petardama.  |
Mališani uzrasta od tri do sedam godina moraju kod lekara zbog posekotina zadobijenih u igri (najčešće brade), uvrnuća zglobova, otoka… Manja deca imaju običaj da progutaju stvar sa kojom se igraju ili na koju u kući naiđu, pa se tako dešava da gutaju delove igračaka, metalni novac, igle, zrna povrća… Doktor Grujić kaže da recimo pasulj ili kukuruz može da nabubri i da zapuši disajne puteve i da je zato važno na vreme stići kod lekara.
– Razne predmete stavljaju i u nos i uvo. Poseban problem nastaje kada progutaju baterije koje u dodiru sa želudačnom kiselinom prave velike probleme i neophodno ih je što pre odstraniti. Imali smo slučaj šestomesečne bebe koja je progutala ženski sat i sreća je da je majka na vreme primetila da ga nema i dovela bebu – dodao je načelnik Odeljenja neonatologije.
Lekari se susreću i sa sezonskim povredama, pa je tako u ovo doba godine aktuelno povređivanje šaka i prstiju zbog neodgovarajućeg rukovanja petardama. Doktor Grujić napominje da je najgore kada se školarci takmiče ko će najduže moći da drži u ruci upaljene petarde, koje spajaju gumicom da bi ih bilo više. Ostajanje bez ruke, povreda oka ili nekog drugog dela tela najčešće su posledice ovakve vrste nadmetanja među vršnjacima.
Pročitajte još:
Šta kad dete udari glavu? >>
Zaštitite dete od povreda u kući >>
Komentari (0)