– Kao i bilo koja druga promena u životu, i ova zahteva veliko prilagođavanje i muškarca i žene – kaže Kristina Brajović Car, psiholog, specijalista psihoterapije, magistar i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije.
Roditeljstvo je, kaže naša sagovornica, jedna od onih uloga za koju se obično ne pripremamo unapred zato što verujemo da će priroda učiniti svoje i da joj se samo treba prepustiti.
– U realnosti je situacija daleko složenija. Trudnoća je period u razvoju porodice koji zahteva mnogo razumevanja, ali i reorganizaciju postojeće uređenosti i sklada – ističe psiholog.
Tužni, depresivni, besni
Isto kao i mamama, i tatama se tokom trudnoće menja raspoloženje. Postaju tužni, depresivni, zabrinuti, a, s druge strane, euforični i srećni.
– Iako bismo trudnoću mogli podvesti pod kategoriju slatke neizvesnosti, ipak se radi o stanju koje u psihološkom smislu postaje izazov. Hormoni koji mogu uticati na raspoloženje trudnice, indirektno, preko promena nastalih unutar odnosa, utiču na tatu koji ispoljava slične emotivne reakcije, samo u blažoj formi – kaže Kristina Brajović Car.
Zbog stresa se prejedaju
Često se dešava da se tokom mamine trudnoće i buduće tate prilično ugoje.
– Promene koje dolaze s trudnoćom donose i porast stresa, na koji mnogi od nas reaguju kompulsivnim prejedanjem. Pogrešno uverenje da u trudnoći treba jesti za dvoje postaje uobičajeni izgovor zbog kojeg estetika, kao motiv, gubi na značaju. Zapravo, od budućih majki, a i očeva, očekuje se pojačan oprez u planiranju ishrane kako bi se obezbedio pravilan unos zdrave, a ne kalorične hrane. Ovo je naročito značajno ukoliko se oboje manje kreću i rekreiraju tokom trudnoće, što i jeste obično slučaj.
Egzistencijalna kriza
Mnogi muškarci odbijaju da vode ljubav sa ženom dok je trudna, plašeći se da tim činom ne povrede suprugu i dete. Iza ovog ponašanja, kaže naša sagovornica, najčešće stoji neinformisanost i strah.
– Ovaj strah se lako prevazilazi izuzev u slučajevima kada dodatno psihološko opterećenje proizvodi simbolika i asocijacije koje se pripisuju trudnoći kao aseksualnom, „blagoslovenom” stanju. Ukoliko se ne rastumači i ne promeni perspektiva iz koje se posmatra partnerka, telesna distanciranost se može nastaviti i nakon porođaja, pa i kasnije, trajno menjajući odnos.
Mnogi očevi zapadnu u egzistencijalnu krizu, suoče sa strahovima da li će biti dobri roditelji, da li će moći da se brinu o porodici.
Strah od budućnosti
– Socijalna očekivanja, u tradicionalnom smislu, drugačija su kada je reč o očinstvu u odnosu na majčinstvo. Majčinstvo obično povezujemo s negom, nežnošću, ljubavlju, dok se figura oca posmatra u kontekstu egzistencijalnog zbrinjavanja, staranja o uslovima života porodice. Kako je reč o stereotipu, ne pronalazi se svako od nas u ovom modelu. Mnogi parovi pronalaze svoje modele za uređenje odnosa i podelu uloga, za koji im nedostaje podrška i razumevanje sredine, te se mogu osetiti neadekvatno ili nesigurno u svojoj partnerskoj ulozi. To je prolazno osećanje i ne treba da zabrinjava. Novo iskustvo, uz zadovoljstvo oba partnera, vremenom samo po sebi postaje motivišuće – kaže Kristina Brajović Car.
Trudnoća može da bude izgovor za prevaru
Mnogi, verni i predani muževi počinju više da gledaju druge žene i maštaju o njima dok im je supruga trudna. Ima li razloga za brigu?
– Retko se dešava da se rizik od neverstva javi prvi put u trudnoći ukoliko muškarac tome nije bio sklon i pre trudnoće svoje supruge. Iz ugla žene, lakše je okriviti trudnoću kao „drugo stanje” za neprihvatljivo ponašanje supruga. Trudnoća kao da postaje kompromisni izgovor i opravdanje za oboje kako bi uprkos eventualnom neverstvu ostali u odnosu.
Pročitajte još:
Novi život muškarca počinje sa detetom >>
Kako očinstvo utiče na loše m omke? >>
Komentari (0)