Kod većine ljudi se njihova ličnost tokom celokupnog života menja, razvija i raste. Iako neke životne vrednosti ostaju konstantne tokom čitavog života, istoj osobi su u različitim životnim fazama važne različite stvari. Kada gledamo razvoj osobe koja je doživela duboku starost, možemo videti da joj sa petnaest godina više nije bilo važno ono što joj je bilo važno kada je imala pet godina. Isto tako postoje razlike u onome što joj je bilo važno kada je imala, na primer, trideset pet, četrdeset pet, šezdeset i sedamdeset pet godina. Kada slušamo razgovore ljudi koji su se približili sedamdesetoj, primećujemo da najčešće razgovaraju o zdravlju i bolesti, kao i o svojoj deci i unucima. Na osnovu toga možemo zaključiti da ljudi koji su odmakli na svom životnom putu kristališu svoj sistem vrednosti oko onoga što je najvažnije, a to je življenje samo. Važno je lično zdravlje jer od njega zavisi življenje, kao što su važna i živa bića koja će neko ostaviti za sobom. Prema tome, različiti su životni prioriteti, vrednosti koje je imala osoba na početku karijere, i koje ima ista ta osoba nakon odlaska u penziju.
Ova promena vrednosti se odnosi i na različite uloge, kao na primer uloge mame i tate i uloge bake i deke. Iako postoje ljudi koji se ne menjaju u svom odnosu prema deci, bilo da su roditelji bilo da su bake i deke, ipak većina baka i deka na izvestan način „omekša” u odnosu na način koji su imali dok su vaspitavali i odgajali sopstvenu decu. Sa jedne strane su mnogo manje zahtevni u smislu discipline, a sa druge mnogo češće i otvorenije pokazuju ljubav unucima. Gotovo nikada se ne dešava obrnuto: da neko ko je bio blag kao roditelj postane strog kao baka ili deka. Uostalom, i kod nekih roditelja možemo primetiti da se mnogo opuštenije ponašaju prema drugom detetu nego što su to činili prema prvom detetu.
U vreme kada su roditelji strogo vaspitavali svoju decu, ljubav baka i deka je bila veoma važan izvor detetovog doživljaja da je nekome veoma važno, da neko ima puno vremena za njega i da je neko spreman da mnogo šta učini za njega. Danas, kada su roditelji često prezauzeti, bake i deke su veoma važan izvor bezuslovne ljubavi.
Ali način na koji baka i deka pokazuju svoju ljubav često može biti u konfliktu sa načinom na koji roditelji vaspitavaju, što decu zbunjuje. Bake i deke moraju prihvatiti da su njihova deca odrasla, da su ona sada roditelji koji su odgovorni za vaspitanje svoje dece. I zato baka i deka ne smeju da se postavljaju kao dominantni „mamina mama” ili „mamin tata”, već treba da dozvole roditeljima da imaju centralno mesto u odgajanju vlastite dece.
Komentari (0)