Polazak u školu važan je i stresan i za dete i za roditelja.
Često je prvi kontakt sa školom presudan jer, kako smatraju psiholozi, od toga zavisi uspešnost celokupnog daljeg školovanja. Roditelji mogu da pomognu detetu da lakše prebrodi sve teškoće na koje će naići posle 1. septembra. Prema njenim rečima, roditelji moraju biti opušteni jer je reakcija deteta na školu preslikana reakcija roditelja. Ako majka ili otac pokazuju znake uznemirenosti, dete će reagovati na isti ili sličan način.
Dete ne treba plašiti školom, ali školu ne treba ni idealizovati. Treba mu predočiti kakve ga sve obaveze očekuju, te koji su najbolji načini za prevazilaženje budućih prepreka. U stanu ili kući, detetu se mora obezbediti prostor gde će svakodnevno raditi domaće zadatke i učiti.
Roditelji često kažu „imamo domaći” ili „radimo domaći”, što je, po mišljenju psihologa, potpuno pogrešno. Dete samo treba da uči i radi domaći, a roditelji su tu samo kao podrška i pomoć ako nešto ne razume. Pogrešno je sesti kraj deteta i raditi s njim domaći zadatak. Roditelj treba da kontroliše da li je dete uradilo domaći i kako je pripremilo školsku torbu, ali ne i da mu rešava domaće zadatke.
Pred dete treba postaviti realna očekivanja, i ne tražiti da bude savršeno i ima sve petice. Ono treba da ispunjava svoje obaveze, a roditelji moraju biti spremni na to da prihvate i neke poteškoće i neuspehe.
Kritikujte pametno
Ukoliko roditelj kritikuje dete, to se mora odnositi na njegovo ponašanje, a ne na ličnost. Dakle, detetu ne treba reći da je glupo, nesposobno, da od njega nikad ništa neće biti, već mu staloženo treba saopštiti da nije uradilo nešto kako treba, ubediti ga da može i bolje, ukazati mu na greške i pomoći mu da ih ispravi.
Komentari (0)