Bojeći se nestašica, mnogi stvaraju kućne zalihe lekova, međutim – sve je više onih građana koji se leče na svoju ruku. Nekontrolisano uzimanje lekova stvara zavisnost, a ti lekovi mogu da oštete želudac i otežaju postavljanje dijagnoze, što može imati i kobne posledice po čoveka, upozoravaju lekari.
Da je tako potvrđuju i doktori koji se svakodnevno susreću sa pacijentima koji sami sebi postavljaju dijagnozu i leče se, naravno bez uspeha. Dr Nevenka Dimitrijević iz Doma zdravlja Voždovac kaže za Blic da je oko 90 odsto pacijenata koji dođu kod nje već uzimalo lekove na svoju ruku.
– Uzimanjem leka bez recepta, pacijent kvari kliničku sliku i time nam odmaže da otkrijemo uzrok bolesti. Konkretno, antibiotici izazivaju rezistenciju i poremećaj crevne flore, a tako nastaju i gljivične infekcije. Među najčešće korišćenima su i antireumatici, koji oštećuju sluznicu želuca, a mogu da izazovu i krvarenje želuca – upozorava dr Dimitrijević.
Sudeći po tome kako se lako odlučujemo za lečenje na svoju ruku i na stvaranje kućnih zaliha, doktorka kaže da je sve češća upotreba antidepresiva, lekova u terapiji astme, dijabetesa, pomoćnih lekovitih sredstava za kijavicu i temperaturu…
Nekontrolisanoj upotrebi su doprineli pacijenti podjednako koliko i lekari kada su počeli da prepisuju tablete ”za svaki slučaj”.
– U svim teškim vremenima, povećava se potrošnja lekova. Zbog nesigurnosti, ljudi povećavaju kućne zalihe stvarajući kod sebe lažnu sliku da imaju bar neko rešenje tako što imaju lekove – objašnjava dr Petar Borović iz Instituta za javno zdravlje Srbije ”Dr Milan Jovanović Batut”.
Pored samolečenja, stvaranja kućnih zaliha, pritiska na lekare da prepisuju što više lekova, i farmaceutske kuće imaju svoj deo odgovornosti s obzirom na to da kroz farmaceutski marketing utiču na lekare da prepisuju što veći broj određenih medikamenata, a sve u cilju ostvarivanja većeg profita.
U RZZO apeluju na racionalnu potrošnju lekova i zbog svih nas, koji iz zajedničke kase plaćamo potrošnju lekova kako bi se obezbedila veća sredstva za finansiranje i drugih savremenih lekova.
Negativne posledice
Antibiotici – Česta upotreba izaziva rezistenciju, pa gube svoje dejstvo u borbi protiv bakterija. Izazivaju i poremećaj crevne flore, ali i gljivične infekcije.
Antireumatici – Oštećuju crevnu i želudačnu sluzokožu, ponekad dovode i do unutrašnjeg krvarenja koje može biti opasno. Smanjuju bol čime maskiraju kliničku sliku, te nekad otežavaju postavljanje dijagnoze.
Lekovi za dijabetes – Mogu da poremete nivo šećera u krvi, pa i da dovedu do nesvestice ili pada u komu.
Lekovi u terapiji astme – Dovode do širenja krvnih sudova, zbog čega prevelike ili proizvoljne doze nisu dobre. Takođe, uspavljuju i obaraju pritisak.
Sredstva za kijavicu i temperaturu – Sužavaju krvne sudove u nosu i oštećuju sluzokožu nosa. Lekovi za snižavanje temperature mogu izazvati mučninu i povraćanje.
Komentari (0)