Istraživanja pokazuju da neki ljudi, kao što su na primer oni starije životne dobi, kada duže vreme uzimaju antibiotike, imaju povećane potrebe za vitaminom K.
120 mikrograma nije dovoljno da spreči pojavu nedostatka ovog vitamina. Nadalje, faktori koji povećavaju potrebu za vitaminom K su i uzimanje nekih lekova, bolesti koje remete apsorpciju i dostupnost vitamina K, starija životna dob i sl.
Novorođenčad nisu još u mogućnosti sama proizvoditi ovaj vitamin u crevima, a kako je majčino mleko dosta siromašno ovim vitaminom, deficit je čest. Zbog toga je preporučljivo da novorođenčad dobijaju dodatan vitamin K.
U lekove koji smanjuju apsorpciju i dostupnost vitamina K, osim antibiotika, ubrajaju se i sulfa-lekovi te antikonvulzivi, kao što su fenobarbital i karbamazatin.
Antikonvulzivi uzimani u trudnoći mogu uzrokovati nedostatak vitamina K u tek rođene dece i produženje krvarenja. Varfarin, lek koji se propisuje protiv stvaranja ugrušaka kada postoji opasnost od tromboze, ne bi se smio uzimati u trudnoći jer može uzrokovati poremećaje u razvoju ploda. Koristi li se u prva tri meseca trudnoće, varfarin može uzrokovati defektan razvoj kostiju i hrskavičnog tkiva kod dece.
Ti su poremećaji vrlo slični poremećajima koji se javljaju u vrlo retkoj genetskoj bolesti u kojoj deca ne mogu dobro iskorišćavati vitamin K.
Istraživanja pokazuju da je najmanja dnevna doza koja sprečava pojavu deficita jedan mikrogram vitamina po kilogramu telesne težine.
Isto toliko se preporučuje za decu, a za novorođenčad oko pet mikrograma na dan. U januaru godine 2001. odbor za dijetetiku Medicinskog instituta SAD preporučio je da najmanja dnevna doza za vitamin K bude 120 mikrograma za zdrave odrasle muškarce, a 90 mikrograma za zdrave odrasle žene.
Komentari (0)