Igra ima veoma važnu ulogu u odrastanju dece, jer kroz nju ona stiču prva saznanja o svetu koji ih okružuje, kao i fizičku i psihičku sigurnost, razvijaju kreativnost i maštovitost. I dok je za decu predškolskog uzrasta potrebno prisustvo bar jedne odrasle osobe dok se igraju, da bi ih organizovala, stimulisala i pomogla im u otkrivanju sveta, deci starijoj od osam godina mnogo više prija da se igraju bez prisustva odraslih.
Najbolje je da tokom letnjeg raspusta svom detetu koje je upravo uspešno završilo prvi razred omogućite da što više vremena provodi u dvorištu, parku ili prirodi, u društvu svojih vršnjaka. Nemojte mu dozvoliti da više od dva časa dnevno provodi gledajući televiziju ili sedeći za kompjuterom i igrajući video-igrice.
* Dok se deca igraju, roditelji treba da ostanu po strani, ali nikada suviše daleko.
Pustiti ih da se slobodno igraju ne znači potpuno ih izgubiti iz vidokruga. Dobro je da bar jedan roditelj izdaleka prati šta se dešava. To, međutim, ne znači da treba da interveniše u slučaju dečije svađe. Jer, ako stalno stajete u odbranu svog deteta, oduzimate mu priliku da se samo afirmiše i kasnije izbori sa sličnim životnim situacijama. Pravila igre koja sama deca utvrđuju ponekad deluju strogo i nemilosrdno, ali ona im pomažu da postanu zrelija i samopouzdanija.
* Jedna od najčešćih zabluda roditelja jeste da je slobodno vreme – izgubljeno vreme.
Ako jednog dana vaše dete nema društvo za igru, pustite ga da lenstvuje, ne trudite se da mu po svaku cenu organizujete zabavu. Psiholozi, naime, tvrde da i dosada stimuliše duhovni i emotivni rast. Ona pomaže deci da shvate da ne može uvek da im bude sve po volji.
Komentari (0)