Niz kulturoloških predrasuda utiče na pogrešnu pretpostavku da je za neplodnost najčešće kriva žena.
Ovo nije nelogično, s obzirom na to da je ženski reproduktivni sistem daleko komplikovaniji, pa je i mogućnost greške verovatnija. S druge strane, muškarci retko i nevoljno govore o problemu infertiliteta, iako se sve češće suočavaju njim.
Psihološki aspekt muškog infertiliteta nije zanemarljiv. Iako nisu u neposrednoj vezi, muškarci plodnost najčešce poistovećuju sa seksualnom funkcijom, pa se zbog nemogućnosti da izazovu trudnoću osećaju i seksualno nesposobnim.
Ranije se uglavnom dešavalo da žene primoravaju svoje muževe i protivno njihovoj volji ih dovode kod urologa.
Značajno je da polako raste muška svest o ovom problemu. Sada se češće događa da samoinicijativno rade analize spermograma, pre nego što uopšte žena krene u neko ozbiljnije ispitivanje.
Neophodno je da budu svesni da oni u problemu neplodnosti učestvuju sa 30 do 40 odsto, u istom tolikom procentu žena, a problem može postojati kod oba partnera istovremeno u oko 20 do 30 odsto slučajeva.
„Bračni sterilitet je danas bolest modernog društva i nastaje, između ostalog i zbog izloženosti stresu, lošim životnim navikama, zagađenoj okolini kao i činjenici da se danas parovi često odlučuju za potomstvo u kasnijim godinama.
Suočavamo se sa porastom muškog infertiliteta i to je za nas ozbiljno pitanje i zbog toga što je najčešće reč o idiopatskom infertilitetu, tj. onom čiji nam uzrok nije poznat”, istakao je prof dr Goran Marušić iz Klinike za urologiju KC Vojvodina.
I pored svog napretka nauke 1/3 razloga zbog kojih dolazi do muškog infertiliteta su neobjašnjive prirode. Na neke faktore se ne može uticati – određena oboljenja vezana za cirkulaciju u samom testisu, genetske promene, tumori.
S druge strane, tu su i oni koji zavise direktno od nas – infekcije izazvane seksualno prenosivim bolestima sa svojim uzročnicima koji izazivaju probleme u endokrinom ili genitalnom sistemu, zatim izloženost faktorima same stredine – zračenje, teški metali, konzumiranje alkohola, cigareta, opojnih droga.
Bračni par čine muškarac i žena koji žele da dobiju potomstvo, pa je u skladu s tim problem muškog infertiliteta vezan za urologe, a ženskog za ginekologe.
Zbog kompletnijeg ispitivanja, a posebno zbog primene adekvatnog tretmana, neplodnost parova nije pojedinačni problem partnera, već uvek zajednički.
Da bi se bračni sterilitet uspešno lečio, potrebno je sprovesti iscrpna ispitivanja i uspostaviti dijagnozu kod oba partnera.
„Važno je da se pacijenti ne dele na muške i ženske, već da se svi upoznaju sa problemima sa kojima se ona druga strana susreće, donosno da ginekolozi sagledaju šta je urolozima problem i obrnuto i da se nađe najbolje rešenje za par koji traži pomoć,” izjavila je prof. dr Vinka Vukotić, urolog, iz Klinike za ginekologiju KBC „Dragiša Mišović”.
„Princip multidisciplinarnosti je prepoznat kao najvažniji u lečenju pacijenata. Saradnja ne samo urologa i ginekologa, već i endokrinologa, molekularnih biologa, genetičara – čini tim koji pokušava da poznate tehnologije lečenja steriliteta primeni na pravi način,” slaže se prof dr Aleksandar Ljubić, direktor i ginekolog Klinike za ginekologiju i akušerstvo KC Srbije.
Jedan od najvećih problema za nemogućnost ili otežano rešavanje problema bračnog steriliteta jeste kasna dijagnostika.
Pod bračnim sterilitetom se podrazumeva izostanak trudnoće posle godinu dana održavanja redovnih seksualnih odnosa, a bez upotrebe kontracepcije.
U toku prve godine braka čak u 90 odsto slučajeva dolazi do trudnoće ako je sa partnerima zdravstveno sve u redu.
„Istraživanje sprovedeno u Kliničkom centru Vojvodine pokazalo je da pacijenti prosečno više od pet godina nemaju dijagnozu. Kasno se javljaju lekarima.
Što se pre obrate za pomoć, veća je mogućnost upućivanja na pravo lečenje, bilo da je ono hirurško, konzervativno ili asistirana reprodukcija,” rekla je prof. dr Vesna Kopitović iz Klinike za ginekologiju KC Vojvodina.
Potrebno je odrediti dijagnozu svakom bračnom paru koji duže od godinu dana ne koristi kontracepciju, a ne dolazi do željenog potomstva.
Problem bi se znatno smanjio kada bi se dijagnoze postavljale na vreme.
Takođe, negativan uticaj ima i današnji trend kod žena da odlažu prvu trudnoću u kasne reproduktivne godine, posle 35.
U Srbiji na jednu ženu reproduktivne dobi dolazi svega 0,88 odsto živo rođene dece i prirodni priraštaj je negativan, iznosi -3,5 promila, tako da bela kuga uzima svoj danak.
Komentari (0)