Dok se dete ne rodi, budući roditelji uglas ponavljaju da im pol nije bitan i da im je najvažnije da beba bude živa i zdrava. Kad stigne sin, ocu se cepa košulja, rodbina slavi tri dana, toče se hektolitri alkohola, dok rođenje devojčica prati znatno manja euforija.
Međutim, već posle nekoliko meseci većina prvobitno razočaranih očeva koji nisu dobili silno željenog naslednika da ponese prezime predaka i produži im lozu iznenada će tvrditi da svoju ćerku vole najviše na svetu. S druge strane, majke obično pokazuju veću naklonost prema sinovima, što je i dovelo do nastajanja kovanica „mamin sin” i „tatina ćera”.
Sve se menja kad izađu iz pelena
Da li zaista postoji veća naklonost roditelja prema detetu suprotnog pola, pitali smo Radmilu Vulić-Bojović, psihologa i porodičnog terapeuta u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu.
– Bebama je mama centar sveta jer samo ona može da zadovolji sve njihove potrebe. Kako dete raste, tako očevi, bake, deke, vaspitačice i dadilje počinju da zauzimaju sve važniju ulogu u njegovom životu, ali mama ostaje najvoljenija i najdraža osoba na svetu. Između treće i pete godine kod dece počinje da se razvija interesovanja za roditelje suprotnog pola – objašnjava Radmila Vulić-Bojović.
Devojčice negde oko četvrtog rođendana počinju da pokazuju interesovanje za maminu garderobu, šminku i cipele sa štiklom. Uživaju da ih posmatraju dok se doteruju, a naročito u zajedničkim ritualima poput šetnji, šopinga i uspavljivanja. Dečaci pak sve više imitiraju očeve. Počinju da gledaju utakmice, odlaze s tatom na pecanje, u perionicu i kod automehaničara…
No, kad požele porciju maženja ili im treba uteha, i dečaci i devojčice uglavnom traže mamu.
Traže pažnju i divljenje
– Kad dete krene u školu, oba roditelja dobijaju podjednaku važnost u njegovom životu, ali devojčice prvenstveno očekuju tatinu pažnju, divljenje i odobravanje. Jako im je važno da im otac pohvali novu haljinicu, frizuru i prvu peticu, dok dečaci potvrdu svojih kvaliteta traže prvenstveno od majki – objašnjava naša sagovornica.
U periodu puberteta odnosi postaju znatno dramatičniji jer deca počinju sve više da se okreću drugarima. Retke su tinejdžerke koje savet za ljubavne jade traže od majke i dečaci koji se poveravaju očevima, pa se u ovom uzrastu deca lakše otvaraju pred roditeljem suprotnog pola.
Dečacima je teže da poslušaju očev savet bilo da ih muče ljubavni problemi ili svađe sa vršnjacima jer se boje da nikada neće biti onoliko dobri koliko tata očekuje. S druge strane, mame će im uvek, čak i kad nemaju dobar savet, pružiti utehu, a devojčice će pak, znajući da tata nije dovoljno kritičan, tražiti njegovu pomoć i odobravanje.
– Ako roditelji imaju jedinstven stav po pitanju vaspitanja, iste zahteve i očekivanja, potpuno je nevažno kome je dete naklonjenije. Najvažnije je da ne prave razliku među njima, da ne favorizuju jedno i ne zapostavljaju drugo jer to može da bude veoma traumatično po dete. Takođe, i da vode računa da ljubav prema detetu ne pređe u gušenje i posesivnost – naglašava Radmila Vulić-Bojović.
Nežnost ne škodi
– Kod nas se u mnogim sredinama smatra da će muško dete, ako bude maženo, postati mekano i svileno, pa zbog toga očevi nežnost usmeravaju ka ćerkama. Međutim, nije tačno da nežnost dobijena u detinjstvu škodi muškoj deci jer dečaci koji nisu dobijali nežnost, kada odrastu, neće ni znati da je pokažu – kaže Radmila Vulić-Bojović.
Uvrede bole više od batina
Emocionalno zlostavljanje, koje obuhvata verbalne i neverbalne uvrede upućene detetu, zastrašivanje i ponižavanje, najzastupljeniji je oblik zlostavljanja dece u Srbiji, kaže Marija Mitković, autorka publikacije „Zlostavljanje u detinjstvu i adolescenciji kao faktor rizika za povećanu sklonost odrasle osobe ka zlostavljanju dece”.
Mitkovićeva ocenjuje da se emocionalno zlostavljanje teško uočava, ali da su njegove posledice pogubne. Roditelj koji je u detinjstvu bio zlostavljan, ima dva do tri puta veći rizik da će zlostavljati svoju decu.
Zauzeta majka, gojazna deca
Što majka više radi van kuće, veće su šanse da će njeno dete biti gojazno, pokazali su rezultati jednog američkog istraživanja kojim je obuhvaćeno 900 dece školskog uzrasta.
Ispitivači su zaključili da roditelji koji rade duže imaju manje vremena za kupovinu i pripremu hrane.
Zbog toga njihova deca češće jedu gotova jela koja obiluju masnoćama i kalorijama.
Komentari (0)