Možda će neki roditelji reći kako deci plaćaju užinu i kupuju im osnovne potrepštine, čime će pravdati to što im ne daju nedeljni, ili mesečni džeparac. Neki će se, pak, hvaliti previsokim svotama para kojima daruju svoje mezimce. Kako bilo, i prvi i drugi bi pali na ispitu zvanom “džeparac” – jedni zato što detetu uskraćuju novac, a drugi zato što njihovo dete neće naučiti da ga ceni, barem ne dovoljno.
O tome koliko je važno da dete samostalno raspolaže određenom sumom novca, makar i najskromnijom, govori Milica Okiljević- Ćućuz, psiholog, transakcioni savetnik.
* Kada deca postaju svesna novca i njegove važnosti?
– Već na predškolskom nivou deca su svesna da je novac nešto važno, jer je direktno povezan sa ispunjavanjem većine njihovih želja. Novac može biti zgodno sredstvo da deca uče pojmove malo/mnogo, a ako im novac pretvarate u njima važne stvari (500 dinara je odlazak u pozorište, tri čokolade, puna kesa žvaka…) lako će ovladati skupovima i učiće da prave izbore.
* Od koje godine im treba davati džeparac?
– Deca pojam broja formiraju oko sedme godine. Sa odlaskom u školu savladavaju svoje prve računske operacije i to je vreme kada dete treba da dobija svoj prvi džeparac.
* Koliko redovno? Na koji period? Da li je bolje sedmično, ili mesečno?
– To zavisi od uzrasta deteta. Mlađim osnovcima džeparac treba davati na dnevnom nivou. Deca u trećem, odnosno četvrtom razredu već mogu da dobijaju džeparac za tri dana. Ukoliko se desi da oni taj novac potroše u toku jednog dana, ne treba im davati novac dok ne istekne predviđen period. Tada se može razgovarati o tome da se džeparac daje za dva dana. Potrebno je pratiti kako se dete snalazi u planiranju trošenja novca i postepeno povećavati period. Stariji osnovci džeparac mogu da dobijaju na nedeljnom nivou, dok srednjoškolci mogu džeparcem da raspolažu na mesečnom nivou.
* Zašto je uopšte dobro davati im određenu sumu novca?
– Novac je važan i neophodan za život. Davanjem novca na raspolaganje detetu ono se uči planiranju, štednji, odricanju, odvajanju velikih od malih želja, donošenju odluka, strpljenju, samodisciplini. Sve ove veštine su veoma važne u svetu odraslih i dete stvara zdrav odnos prema novcu.
* Kako odrediti iznos? Od čega njegova visina, osim od finansijske situacije u porodici, treba još da zavisi? Verovatno prohtevi sedmogodišnjeg deteta i tinejdžera ne mogu da se porede…
– Osim od uzrasta, iznos džeparca zavisi od afiniteta deteta. Neka deca redovno kupuju časopis, druga sličice, slatkiše, igrice… Roditelj treba da proceni koja je to suma novca dovoljna za detetove važne želje tokom nedelje. Ukoliko detetu to nije dovoljno, novac može da zaradi obavljajući dodatne aktivnosti u kući, osim obaveznih.
* Kakvi troškovi spadaju u džeparac?
– U džeparac spadaju troškovi koji se odnose na želje deteta. Odlasci na bilijar, pikado, kupovina CD-ova, sličica, časopisa, slatkiša… Važno je da roditelji vide i budu informisani na šta dete troši novac. Užina nikako ne treba da spada u džeparac, jer se često dešava da deca, u želji da kupe sebi nešto skuplje, uštede tako što ne kupe hranu, a to nikako nije dobro.
* Šta učiniti kada se dete požali da njegovi drugari imaju veći džeparac?
– Iznos džeparca se dogovara sa detetom, ali u skladu sa meterijalnim mogućnostima roditelja. Važno je pokazati razumevanje i poštovanje detetovih želja. Velika greška roditelja je omalovažavanje dečjih želja umesto priznavanja da nisu u stanju da mu ih ispune, jer nemaju novca.
* Kako naučiti dete da i od te male sume nešto prištedi?
– Deca se štednji uče odmalena. To ne mora odmah da bude štednja novca. Štednja polovine čokolade da bismo je jeli sutra posle ručka je velika stvar za malo dete. Štednja je direktno povezana sa učenjem odlaganja zadovoljstva, a istraživanja kažu da su deca koja nauče da odlože zadovoljstvo mnogo uspešnija kao odrasle osobe.
Komentari (0)