U Srbiji od hipertenzije boluje više od dva miliona stanovnika, a svakim danom je sve više obolelih među mladima, čak decom školskog uzrasta. Razlog je, najverovatnije, način života, smanjena fizička aktivnost, brza hrana, energetski napici, odlazak u teretane gde se nestručno obavljaju fizičke vežbe bez prethodnog lekarskog pregleda i stručnog nadzora, upozorava docent dr Vesna Stojanov, načelnik Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije.
Prema poslednjim saznanjima, uzrok krvnog pritiska može da bude i takozvana slip apnea (periodični prekid disanja u snu), čime se broj poznatih uzroka povećao. Ipak, čak u 95 odsto slučajeva ne zna se uzrok povišenog krvnog pritiska.
– I pored upozorenja lekara broj pacijenata sa hipertenzijom se povećava, jer ljudi ne vole da rade na prevenciji, pogotovu mladi – kaže dr Vesna Stojanov. – Jer, za nastanak ove bolesti nije kriv samo genetski faktor. Skloniji su joj gojazni, pušači, ljubitelji slane hrane i oni koji piju više od jedne do dve čaše alkoholnog pića dnevno.
Upravo je prevencija najbitniji segment regulisanja visokog krvnog pritiska: smanjenje unosa preslane hrane, energetskih napitaka koji obiluju kofeinom i taurinom, više sna, jer spavanje kraće od pet sati utiče na porast krvnog pritiska, kao i izbalansirana ishrana.
– Nisam pristalica isključivanja određenih namirnica – kaže naša sagovornica. – Treba voditi računa da se ne jede suviše masna ili pržena hrana. Treba izbegavati pomfrit, pohovanu ili prženu ribu, jer mnogo upijaju ulje. Koncentrovane šećere, torte, slatkiše treba svesti na najmanju moguću meru.
Oni koji imaju povišene vrednosti holesterola i triglicerida treba da smanje unos testenina, krompira, posebno da izbegavaju kombinacije meso i krompir, „brzu” hranu, suvomesnate proizvode, masno meso, punomasne sireve, kajmak, puter, pavlaku, majonez i slične prelive.
So je jedan od glavnih rizika faktora nastanka hipertenzije. Zbog toga je važno kontrolisati unos slane hrane, koja prema rečima dr Vesne Stojanov najviše potiče od industrijski prerađene hrane, a manje od onoga što dosolimo.
– Preporučena dnevna količina soli do sada je bila pet grama, ali u poslednje vreme stručnjaci preporučuju da se ta količina dnevno smanji na svega dva do tri grama soli – kaže dr Vesna Stojanov.
Ona upozorava i da kalijumova so koja može da se nađe u prodavnicama zdrave hrane, a važi za zdraviju zamenu natrijumove soli, takođe sadrži natrijum, pa samim tim se ne preporučuje ni njeno preterano korišćenje.
Moderan način života koji oblikuje stres stvorio je i novu kategoriju pacijenata koji pate od visokog krvnog pritiska – radno zavisne hipertenzičare. Pritisak se naglo povećava kad se „prilazi” poslu, a polako snižava kad se približava čas odlaska sa posla.
Zbog svega ovog je multidisciplinarni centar kojim dr Vesna Stojanov rukovodi neophodan. Ovaj centar za polikliničku dijagnostiku, ispitivanje i lečenje poremećaja arterijskog krvnog pritiska prvi je centar ove vrste u našoj zemlji.
– Kod nas se rade kompletna ispitivanja bez hospitalizacije. U Centru postoje najsavremenije dijagnostičke metode, a ispitivanje koje je ranije trajalo 21 dan, sada je skraćeno na najviše sedam dana, i to u zavisnosti koja sve ispitivanja treba da se rade – objašnjava dr Vesna Stojanov.
U Centru osim kardiologa pacijentu su dostupni i nefrolog, endokrinolog, vaskularni hirurg, psihijatar, neurolog, oftalmolog i specijalista ishrane. Nema zakazivanja već sa uputom lekara specijaliste interne medicine iz Doma zdravlja pacijent dolazi u Centar i završava se kompletna analiza po savetu kardiologa.
– Posle završenog pregleda većina pacijenata odlazi sa samo jednim lekom, umesto dva ili više koliko su do tada pili – kaže dr Vesna Stojanov.
SO
* Čak 78 odsto soli koje unosimo potiče iz industrijski prerađene hrane
* Četiri kriške hleba sadrže maksimalno preporučenu količinu soli dnevno
SAMI SVOJ LEKAR
Izbegavanjem faktora rizika može da se spreči hipertenzija. Najviše ćete pomoći sebi ako se pridržavate sledećih stručnih preporuka:
* jesti sveže ili bareno povrće, voće, piletinu i ćuretinu
* obroke pripremati dinstanjem ili pečenjem u rerni, ne u ulju
* ne preskakati obroke, jer se tako usporava metabolizam
* izbegavati koka-kolu i puno kafe, jer deluju kao diuretici
* piti litar i po do dva tečnosti dnevno, najbolje vode
* svakodnevna fizička aktivnost, najbolje lagana šetnja do 45 minuta
* prestati sa pušenjem, jer cigarete povećavaju gornji pritisak
* ako sprovodite dijetu neka bude pod kontrolom lekara, jer prava dijeta je korekcija ishrane, a ne odricanje od hrane
Komentari (0)