Pojava prvih znakova bolesti kod deteta, po pravilu, uznemiri roditelje. Oni su često u dilemi da li da pokušaju sami da pomognu detetu, ili je potrebno da se hitno obrate lekaru, makar to bilo i usred noći. Postoje, ističu stručnjaci, alarmantni znaci na čiju pojavu se ne treba kolebati, već dete treba odmah voditi na pregled.
Najveći broj infekcija kod dece izazvane su virusima, posebno kod mališana mlađih od tri godine. To su obično infekcije gornjih disajnih puteva, uha i crevnog trakta. Praćene su dobro poznatim simptomima: povišenom temperaturom, kijavicom, prolivom i slično. Roditeljima se savetuje da primene opšte mere: smeste dete u krevet, rashlade ga, daju mu lek za obaranje temperature, puno tečnosti, laku hranu.
– U najvećem broju slučajeva je to dovoljno, dete je dobrog opšteg stanja i brzo se oporavi – ističe profesorka dr Ida Jovanović, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
Naša sagovornica napominje da postoje i oboljenja koja su veoma ozbiljna, koja se brzo razvijaju i za kratko vreme mogu da ugroze život deteta. Ona su na sreću veoma retka, ali ih treba prepoznati.
– Odlazak kod lekara je hitan ukoliko se, u toku infekcije disajnih puteva, jave znaci otežanog i ubrzanog disanja, tako da se ima utisak da se dete bukvalno bori da udahne, ima plavu prebojenost usnica i uznemireno je – navodi dr Ida Jovanović. – Svi ti znaci ukazuju na razvoj teškog oboljenja disajnih organa, koje u kratkom roku može da ugrozi život deteta.
Respiratorne infekcije, koje su i najčešće bolesti u dečjem uzrastu, teže podnose odojčad i deca uzrasta do dve godine. Kod njih su u jesenjim i zimskim mesecima česte infekcija donjih disajnih puteva: bronhiolitis, ili pneumonija, a najčešći izazivač je respiratorni sincicijalni virus. Takva oboljenja neretko su praćena navedenim znacima ozbiljnih disajnih poremećaja. U posebnom su riziku deca, koja su prevremeno rođena, ili imaju neku hroničnu bolest srca ili pluća.
– Ukoliko se bolest ponavlja, oboljenje prelazi u hronično. Deca, koja su preležala bronhiolitis, u većem su riziku da kasnije imaju astmu, mada nije sasvim jasno da li je ona posledica tih infekcija, ili se javlja češće kod dece sa predispozicijom za astmu – kaže profesorka dr Ida Jovanović.
ODBIJANJE HRANE
Profesorka Ida Jovanović savetuje da – ako je dete i posle obaranja povišene temperature malaksalo, pospano i odbija hranu – roditelj mora da posumnja da je bolest ozbiljna i da se uputi u dežurnu zdravstvenu ustanovu. Takvo alarmantno stanje je obično signal za neku ozbiljnu bakterijsku infekciju koja može bukvalno kao vetar da odnese dete. Takav je, recimo, bakterijski meningitis.
Komentari (0)