Mala deca izuzetno veruju onome što kažu odrasli iako im se predoči očigledan dokaz za suprotno, kažu istraživači studije sprovedene na ovu temu.
Možda je iznenađujuće mnogim roditeljma, ali trogodišnjaci više veruju informacijama koje im se kažu nego onima koje im se saopšte bez reči.
Deca veoma lako poveruju u ono što im se kaže. U studiji, odrasla osoba je pokazala deci žutu i crvenu šolju i onda sakrila stiker ispod crvene šolje. Nekima je rečeno (netačno) da se stiker nalazi ispod žute šolje, dok su druga deca videla da odrasla osoba, ne govoreći ništa, stavlja strelicu pod žutu šolju. Deci je rečeno da mogu zadržati stiker ako pogode ispod koje je šolje. Eksperiment je ponovljen osam puta sa šoljama različitih boja.
Deca koja su videla da odrasla osoba stavlja strelicu ispod žute (ili koje već boje) šolje su veoma brzo naučila da ne veruju tom znaku. Ali, oni koji su čuli od odraslih gde je stiker su nastavila da veruju da je to mesto gde će ga pronaći. Od šesnaestoro dece, devetoro iz osam pokušaja nije našlo stiker. (Na kraju igre, svakom detetu su dati stikeri, bez obzira da li su ih našli ili ne.)
Deca razvijaju posebnu sklonost da veruju onome šta im se kaže. To im je vrsta prečice kako ne bi morali da procenjuju šta ljudi pričaju. Ipak, na kraju njihova sklonost spada u korisne stvari jer im roditelji ili staratelji uglavnom pričaju ono što veruju da je istina.
Komentari (0)