Doručak je najbitniji u pravilnoj ishrani mladih jer obezbeđuje neophodnu energiju, koja je potrebna za početak dana, poboljšava pamćenje i razumevanje, a i doprinosi boljem raspoloženju u školi.
Istraživanja su pokazala da deca i tinejdžeri koji preskoče prvi jutarnji obrok imaju lošije rezultate na testovima. Tokom dana takođe je važno da se ne preskaču glavni obroci, a međuobroci u vidu užine ne treba da budu zamena za ručak i večeru.
Sportska ishrana
Ishrana treba da bude uravnotežena i raznovrsna, a da bi normalno funkcionisao, organizam mora da bude snabdeven potrebnom količinom ugljenih hidrata, belančevina, masti i vitamina. Ugljeni hidrati treba da zadovolje 50-60 procenata energetskih potreba mladog organizma, a posebno kod onih koji se bave sportom. Takva deca treba da jedu hranu bogatu ugljenim hidratima dva-četiri sata pre treninga. Trebalo bi da imaju i jedan međuobrok jedan sat pre treninga, utakmice ili nekog drugog oblika takmičenja. Ovo pravilo važi i za osobe koje se amaterski bave sportom. Bitno je da se dopune rezerve ugljenih hidrata do dva sata nakon sportskih aktivnosti, i to namirnicama koje se lako vare kao što su banane, žitarice ili integralni keks.
Najvažniji sastojci
Belančevine su neophodne za rast i obnavljanje tkiva. Trebalo bi da zadovolje 10-15 odsto ukupnog dnevnog energetskog unosa. Potreba za belančevinama se zadovoljava namirnicama biljnog i životinjskog porekla, s tim što belančevine životinjskog porekla imaju veću biološku vrednost. O ovome posebno treba da vode računa vegetarijanci. Masti su ne samo važan izvor energije, već i olakšavaju apsorpciju vitamina koji se rastvaraju u mastima – A, D, E i K. Među namirnicama su posebno važni punomasno mleko, sir, maslac i svinjska mast, ali i tečna ulja, među kojima je najzdravije maslinovo. Vitamini sa mineralima su izuzetno važni za održavanje imunološkog sistema i celokupnog zdravlja. Najviše ih ima u voću i povrću, zbog čega se i preporučuje dnevni unos ovih namirnica u pet obroka. Jedan obrok podrazumeva čašu određenog napitka, komad svežeg voća ili jednu činijicu salate.
Unošenje tečnosti
Tečnost u dovoljnim količinama organizmu je neophodna za dobro funkcionisanje. Da bi to postigli, mladi treba da popiju najmanje pet velikih čaša vode dnevno. U suprotnom, i pri manjem nedostatku tečnosti može da dođe do glavobolje, pospanosti i umora. Tečnost bi trebalo da uzimaju u određeno vreme, a ne kada se za to oseti potreba, jer trenutak žeđi označava da je organizam već dehidriran. Iako je obična voda najbolji napitak, osobe koje za njom baš i nemaju izraženu potrebu mogu da piju uporedo mleko i prirodne voćne sokove, poručuju nutricionisti.
Opadanje inteligencije
Velike količine masnoća i šećera u ishrani dece najmlađeg uzrasta mogu da dovedu do smanjenja koeficijenta njihove inteligencije. To se vidi već kada napune osam godina, pokazali su rezultati najnovijeg britanskog istraživanja. Naučnici su došli do tog rezultata ispitujući način života i zdravlje 14.000 britanske dece, koja su kao veoma mala bila hranjena industrijskim namirnicama bogatim masnoćom i šećerima. Decu su podvrgli i testu inteligencije, koji je pokazao štetan uticaj nezdrave hrane na njihove mentalne sposobnosti.
Bez suhomesnatog
Osim što su salame, paštete i viršle nutricionistički gotovo bezvredne namirnice, sadrže veću količinu polifosfata i nitrita, emulgatora koji uzrokuju rak i uništavaju kalcijum u kostima, zbog čega su posebno opasni za decu. Svetski fond za istraživanje raka ukazuje na to da postoji veza između konzumiranja mesnih prerađevina i raka creva, pa se roditeljima savetuje da ih što ređe daju deci. Osim toga, zbog aditiva koje sadrže imaju jak ukus, pa ako naviknete dete na takvu ishranu, više mu se neće dopadati blag ukus povrća.
Komentari (0)