Pretresajući 50 istraživanja koja su ispitivala šta to ljude čini sretnima, a šta nesretnima, stručnjaci su zaključili da postoji barem pet univerzalnih strategija koje deluju pozitivno na svakoga.
Kako biti sretniji? Tri američka eksperta, Jennifer L. Aaker profesorica sa Stanford University’s School of Business, Melanie Rudd, sa Stanforda i profesorica Cassie Mogilner ukazuju na naučno dokazane puteve k sreći.
Nakon pomnog analiziranja 60 akademskih studija na temu sreće preporučuju pet načina koji mogu usrećiti svakoga:
1. Vreme provodite s pravim ljudima.
Čini se jednostavno. No ko su pravi ljudi? Nažalost to uglavnom nisu oni s kojima radimo – a s njima smo najviše. Ljudi koji vas usrećuju po pravilu su prijatelji van posla, porodica i oni prema kojima gajimo romantične osećaje. Zbog toga je jedan od ključnih uzroka sreće, radimo li s prijateljima ili da nam je šef simpatična osoba.
Još jedan faktor sreće je vreme koje provodimo vodeći kvalitetne razgovore. Izbegavajte besmisleno čavrljanje jer ono uglavnom ubija sreću. Želite li biti sretniji izaberite par kolega s kojima ćete smisleno pričati. Besmisleno čavrljanje po hodnicima samo će vas iscrpiti.
2. Vreme provodite u društvenim aktivnostima poput volontiranja
Posao se tu ne ubraja. Izuzev ako vaš posao nije specifičan i ispunjava vas, a kolege su vam najbolji prijatelji. Nažalost (studije su dokazale) posao nije mesto koje nas društveno ispunjava. A ako putujete zajedno s nekim na posao to je posebno loše – kod ljudi uglavnom češće izaziva nesreću nego sreću. S druge strane volontiranje je često vrlo dobar način da se ljudi osećaju sretnima.
3. Razmišljajte o sretnim trenucima
Sećate se lepih trenutaka iz prošlosti. Sećate li se svojih najsretnijih dana? Pogledajte slike iz tog vremena i češće se setite na njih. Moglo bi vam pomoći da kreirate slične trenutke u budućnosti.
Češće se setite osoba koje vas usrećuju i tokom dana im pošaljite lepu poruku ili im lično recite nešto dobro kako bi još više učvrstili odnos koji imate.
I samo što pomislimo na nešto ugodno uključujemo deo mozga povezan s ugodom. Često se baš zato više radujemo u očekivanju nečeg što želimo nego u samom događaju. Najbolji je primer planiranje putovanja, koje je za neke ugodnije i od samog puta.
4. Dobijte na vremenu – iskoristite ga bolje
Fokusirate li se na trenutak u kojem ste smanjuje stres i potrebu za žurbom.
• Dišite sporije. Samo par minuta. Ljudi koji su u jednoj studiji trebali po pet minuta dnevno disati duboko i sporo osećali su da sve više imaju vremena te da im se dan nekako odužio.
• Volontirate li osećaćete da imate više vremena nego ste mislili. Trošite li vreme na druge shvatićete da imate više slobodnog vremena nego pre. Verovatno i zato jer ćete zaokupljeni zanimljivijim aktivnostima s vremenom izbaciti ‘žderače’ vremena kao što su TV i internet, video igrice.
• Platite nekome da obavi ono što vi mrzite. Obaveze koje ne volimo nas po pravilu unesrećuju. Ako sebi možete priuštiti platite ljudima da vam peglaju, čiste ili kuvaju. Tako ćete ne samo izbeći neželjene poslove već kupiti vreme koje ćete provesti u ugodnijim aktivnostima.
5. Budite svesni da starenje menja pogled na sreću
Kod mladih sreća se često povezuje s uzbuđenjem, a kod starijih s osećajem mira. Mladima je veća sreća provoditi vreme s uzbudljivim novim ljudima dok je starijima ugodnije provoditi ga s bliskim starim prijateljima i porodicom.
Komentari (0)