Kada su spremni za kućne ljubimce

Kućni ljubimci nisu samo dečji ljubimci, tako da svi članovi porodice moraju biti saglasni s tim da novo živo biće uđe u kuću, kao i da znaju kakve promene taj događaj nosi. Potrebno je pre nabavljanja ustanoviti da li svi članovi porodice mogu biti u kontaktu s ljubimcem i da neće biti zdravstveno ugroženi zbog alergijske reakcije na dlaku, perje.

– Deca često u ranom uzrastu traže kućnog ljubimca o kom će se brinuti i voleti ga, iako nisu dovoljno zrela za brigu o njemu. U zavisnosti od vrste i veličine ljubimca, zavise i obaveze i odgovornost deteta, odnosno svih ukućana – kaže Nataša Veselinović specijalni pedagog i psihoterapeut.

Ona je istakla nekoliko pozitivnih i negativnih strana nabavljanja mezimca.
 
Pozitivne strane
* Deca dobijaju prijatelja sa kojim pričaju kada ga ostali ne razumeju, osećaju se manje usamljeno.
* Razvijaju odgovornost brinući se o ljubimcu. Roditelji moraju da vode računa o zrelosti deteta kada nabavljaju kućnog ljubimca, jer neki od njih zahtevaju mnogo pažnje i brige, koju mlađa deca ne mogu sama da obezbede, već im treba pomoć i asistencija roditelja.
* Pomažu deci da razviju empatiju, saosećanje i ljubav prema drugom biću koje je manje i zavisno od njega.
* Živeći sa kućnim ljubimcem deca mogu lakše prihvatiti činjenice o rađanju, odrastanju, bolesti i smrti kao sastavnom delu života svakog živog bića, ukoliko roditelji omoguće deci, u skladu sa njihovom zrelošću, takav susret sa realnošću življenja.
* Briga o životinji podrazumeva i veću posvećenost higijeni, posebno ukoliko se kućni ljubimac šeta po celom stanu, što pomaže detetu da, brinući se o njemu, lakše prihvati obaveze u čišćenju i sređivanju stana.
* Postaju novi član porodice, koji ima svoje mesto, značaj i unosi sasvim novu dinamiku odnosa u porodici.

Negativne strane
* Kada roditelji nabave kućnog ljubimca pod pritiskom deteta, a nisu upoznati sa obavezama koje briga o njemu zahteva, mogu vrlo brzo biti razočarani obavezama koje su dobili, jer je dete odustalo – zadovoljilo je radoznalost i ljubimac ga više ne zanima.
* Neki kućni ljubimci imaju veoma kratak životni vek. Kada su deca veoma mala – teško da mogu da prihvate bolest i smrt. Starije dete može zaista da se veže za kućnog ljubimca tako da on zauzme važno mesto u njegovom životu, što je s jedne strane dobro, a s druge donosi veliku patnju. Gubitak kućnog ljubimca može biti veoma značajan za dete i roditelji moraju da se odnose prema njemu sa poštovanjem detetovih osećanja, a ne da se rukovode značajem koji je ljubimac imao za njih.
* Deca moraju da nauče da kućni ljubimac nije igračka, već živo biće koje oseća, te da poštuju njegov život i potrebe. Roditelji svakako treba da nauče dete da kućnog ljubimca ne tuče, baca, razvlači, čupa, šminka…
* Kućni ljubimci mogu da povrede dete, ili nekog njegovog prijatelja, tako da roditelji treba da nadziru njihovu igru.