Roditelji bi voleli da uvek znaju šta se mota po glavama njihove dece, o čemu razmišljaju, šta im se događa, da li ih je neko u parku, vrtiću ili školi vređao, tukao, pohvalio, koju su ocenu dobili, da li imaju simpatiju… Nažalost, to im uglavnom ne polazi za rukom.
Mala deca često nisu u stanju da jasno izraze svoja razmišljanja niti umeju precizno da prepričaju svoje doživljaje, dok ona malo starija pokušavaju da se izvuku iz roditeljskog okrilja, da sačuvaju deo intime za sebe jer će tajnu radije podeliti s drugarima nego s mamom i tatom. S druge strane, ni roditelji često nisu vični komunikaciji sa potomcima, pa ih još s vrata zasipaju direktnim pitanjima, a kada im dete dođe sa željom da razgovaraju, oni se izgovaraju poslom i odlažu razgovor.
NE PITAJTE IH ODMAH S VRATA
– Postavljanje direktnih pitanja često nije najbolji način da se od deteta dobije odgovor. Deca funkcionišu na svoj način, a roditelji nekad nemaju strpljenja da sačekaju i izaberu pravi trenutak za postavljanje pitanja. To nikako nije trenutak kad dete uđe u kuću, posle nekoliko sati provedenih u školi. Ako želi odmah nešto da vam kaže, ono će to i učiniti, a u suprotnom je bolje da ga pustite da se malo odmori. Ako ga odmah s vrata pitate za ocene, time ćete mu staviti do znanja da vas interesuju samo njegovi rezultati, a ne kako se oseća – kaže Gordana Marić, psihodramski terapeut.
S decom, dodaje ona, treba razgovarati u opuštenoj atmosferi, kroz ćaskanje jer se deca tada bolje otvaraju. Za dobru komunikaciju ključno je poverenje između dece i roditelja koje se strpljivo gradi i neguje.
NE IZGOVARAJTE SE POSLOVIMA
Roditelji, ukazuje naša sagovornica, treba da vode računa o tome da s decom razgovaraju onda kada ona žele.
– Roditelji detetu koje izrazi želju da nešto ispriča često kažu da su trenutno zauzeti i da mogu da ih saslušaju tek kasnije, što je pogrešno. Dete treba saslušati u tom trenutku jer će ono odlaganje shvatiti kao manjak brige i nedostatak interesovanja. Osim toga, proći će ga volja za razgovorom.
– Ne postavljajte dete za sto kako biste obavili ozbiljan razgovor. Daleko je bolje da u toku igre, ćaskanja ili zajedničkog gledanja filmova zapodenete razgovor. Trudite se da sve izgleda spontano kako vas dete ne bi provalilo i otkrilo vaše prave namere. Kada ste svi opušteni, detetu popuštaju psihičke kočnice i ono će vam se sigurno lakše poveriti. Kod male dece, predškolaca i mlađih školaraca ovaj metod uvek pali, dok za starije školarce treba pribeći drugoj taktici – kaže Marićeva.
Ona predlaže i zamenu uloga, tako da dete glumi učitelja ili druga s kojim se igra, a da roditelj preuzme ulogu deteta. Na taj način roditelj može da sazna šta se dešava u školi i da li ima nekih problema.
OTVORITE I VI NJIMA DUŠU
Tokom šetnje ili zajedničkog gledanja televizije možete da saznate mnogo o svom detetu, njegovim stavovima i iskustvima. Roditelji, ukazuje naša sagovornica, plašeći se da ne ispadnu slabi u očima svog deteta, često izbegavaju da deci govore o neprijatnim iskustvima koja su imali kada su bili u njihovom uzrastu.
– A upravo takve priče mogu da pomognu detetu da saopšti šta ga muči i šta mu se događa. Svako će lakše ispričati svoju neprijatnost ako je iznosi nekome ko je i sam nešto slično doživeo. Tada oseća da je bolje shvaćeno i mnogo je veća verovatnoća da vam ispriča ceo svoj doživljaj nego da ga svojom pričom niste sami podstakli – kaže Marićeva.
I ONI IMAJU PRAVO NA TAJNE
– Postoje stvari iz dečjeg života koje roditelji svakako moraju da znaju, ali ni u tome ne treba preterivati niti zalaziti previše u dečju privatnost. I deca imaju pravo na svoje tajne, one su deo njihove ličnosti. Poštovanjem tog njihovog prava roditelji zapravo poštuju i ličnost svog deteta i zato ne treba da se ljute ako im dete baš i ne ispriča sve i ako neke stvari radije podeli sa svojim drugom – kaže Gordana Marić.
Komentari (0)