Čak 80 odsto svetske populacije ima tegobe pri promeni vremena. Meteoropatija ili „bolest vremena” danas pogađa i zdrave osobe, mlade ljude, pa čak i – decu.
Pasivne meteoropate na osnovu tegoba koje osećaju mogu nepogrešivo da predvide kakvo će vreme biti narednih dana.
U aktivne meteoropate spadaju praktično svi ljudi na planeti. Gotovo da ne postoji osoba kojoj ne smeta hladno, vetrovito, kišovito ili sunčano vreme, a sve je više i onih koji ozbiljno shvataju prognozirane biometeorološke parametre. Lekari smatraju da vremenske prilike svakako imaju uticaj na organizam i psihičko stanje ljudi. Statistički, ljudima najviše smeta prelazak iz hladnog u toplo vreme, jer je većina fizički nepripremljena, tako da proces adaptacije teče sporije.
– Hronični bolesnici imaju uobičajene zdravstvene probleme, a zdrave osobe često nisu u stanju da kažu zašto imaju tegobe, i šta im se dešava – objašnjava dr Nada Macura, kardiolog u Hitnoj pomoći. – Promene vazdušnog pritiska i godišnjih doba čine ljude mrzovoljnijim, i to se posebno odražava s početkom jeseni.
Prema njenim rečima, ove vremenske oscilacije najčešće izazivaju glavobolju i hipertenziju. U zavisnosti od opšteg zdravstvenog stanja, građani mogu imati i druge simptome poput nesvestice, umora, malaksalosti.
Zašto meteoropatija još nije dobila zvanično mesto u medicini, iako se za nju odavno zna, niko ne zna da odgovori.Poznato je da je u prošlosti veliki broj poznatih umetnika imao nestabilne psihičke bioritmove zbog naglih promena vremenskih prilika.
– Najefikasniji „lekovi” protiv meteoropatije su odmor i relaksacija – poručuje dr Macura. – Upotreba medikamenta može prouzrokovati neželjene efekte i probleme, poput zavisnosti koje kasnije treba naknadno lečiti. Meteoropatska stanja obično traju onoliko koliko traje nepovoljan vremenski period. Sa poboljšanjem vremenskih prilika i simptomi meteoropatije se smanjuju.
Komentari (0)