Porodilje u Srbiji često se žale na loš tretman, a više od 50 odsto žena uopšte nije ili je samo delimično informisano o svojim pravima i načinima za njihovo ostvarivanje i zaštitu.
Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut”, koje je sprovedeno od decembra 2008. do aprila 2010. godine u 63 porodilišta, porodilje su boravku u porodilištu dale srednju ocenu 3,82. Usluga akušera i ginekologa ocenjena je sa 4,04 do 4,34, a babica od 4,32 do 4,43.
Zorka Kovačević, predsednica Građanske inicijative „Majka hrabrost”, smatra da rezultati ovog istraživanja nisu tačni, jer analize koje je ova organizacija radila pokazuju veće nezadovoljstvo porodilja. Ona ističe da je uzorak ispitivanih porodilišta koje je sprovela „Majka hrabrost” manji i da su odgovore davale uglavnom obrazovanije žene i one iz urbanijih sredina, dok anketa Ministarstva zdravlja obuhvata veći broj ispitanica među kojima su i žene nižeg obrazovanja i iz ruralnih sredina.
Neobrazovanije žene i one iz unutrašnjosti, po rečima naše sagovornice, često imaju viši stepen tolerancije kad je u pitanju situacija u porodilištima, delom zbog onog na šta su inače navikle u svakodnevici, a delom i zbog toga što ne znaju koja su im prava, šta im pripada, pa prihvataju svaki tretman, odnos i komunikaciju kao normalne.
– Nijedna anketa ne pokazuje sasvim realne rezultate, istina je negde u sredini. Žene su najnezadovoljnije komunikacijom sa osobljem, najčešće neonatolozima i akušerima, ali i nedovoljnom podrškom i informacijama koje dobijaju u vezi dojenja u porodilištima – rekla je Kovačevićeva.
Procenat žena koji prijavljuju korupciju po anketi GI „Majka hrabrost” je između 12 i 16 odsto, dok je u anketi Ministarstva zdravlja taj procenat – tri odsto. Zorka Kovačević kaže da postoji nepoverenje u institucije sistema, odnosno da žene misle da prijavljivanje nema smisla, ali sumnjaju i u anonimnost ankete pa ne žele sebe da ugrožavaju.
Ona kaže i da su prisutni i legalizovanje korupcije kroz uvođenje „izabranog lekara i anesteziologa”, kao i ekstremna tolerancija nadležnog ministarstva na opseg onoga što porodilišta podvode pod „vanstandardne usluge” i onda ih legalno naplaćuju.
– U pojedinim porodilištima je samo ulazak besplatan, sve ostalo se naplaćuje i pored priča ministra zdravlja: da epiduralna anestezija i prisustvo oca na porođaju predstavljaju civilizacijske tekovine i da to treba da postane standardna besplatna usluga, da je ljubaznost i humanost deo medicinskog poziva i da smo se strateški opredelili da nam standard nege u svim porodilištima bude prijateljski i prema majkama i prema bebama – dodala je naša sagovornica.
U Ministarstvu zdravlja napominju da kontinuirano rade na poboljšanju uslova stanja u porodilištima, radi veće bezbednosti i zadovoljstva majki, ali i zdravstvenih radnika.
„Stanje nije idealno, ali se uslovi konstantno unapređuju, u okviru realnih mogućnosti, a radi se i na informisanju trudnica i pacijenata uopšte o njihovim pravima što sve zajedno doprinosi smanjenju korupcije, koje ima, ali onoliko koliko je ima i u svim drugim segmentima našeg društva. Ministarstvo je iz budžeta u ginekološko-akušerska odeljenja i porodilišta od 2003. do 2010. uložilo 156,3 miliona dinara.
To svakako nije dovoljno za stvaranje idealnih uslova, ali svake godine se obavi značajno renoviranje, što doprinosi tome da je neko opšte zadovoljstvo boravkom u porodilištu ocenjeno sa 3,82”, objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja.
Značajan je i podatak iz istraživanja zadovoljstva porodilja, da je vanstandardne usluge zahtevalo svega 3,2 odsto, a prisustvo supruga na porođaju tražilo je 0,2 odsto porodilja. Ministarstvo zdravlja je donelo i promene u propisima po kojima trudnice imaju pravo na refundaciju svih troškova za zdravstvenu uslugu, dijagnostiku, lek, odnosno medicinsko sredstvo u vezi sa trudnoćom koje su platile kod davalaca usluga zdravstvene zaštite.
Komentari (0)