Tortikolitis ili krivi vrat, jedan je od tri najčešća probema, posle iščašenja kukova i deformiteta stopala sa kojima se jedan broj beba rađa.
Krivi vrat, objašnjava dr Boris Pištignjat, ortoped iz Instituta za majku i dete, ima skraćeni mišić na jednoj strani vrata, koji dovodi do naginjanja glave na istu stranu i okretanja lica na suprotnu. Izraženiji će biti jedan od ova dva očigledna znaka u zavisnosti od toga koji deo mišića je više u kontrakturi.
– Razlog pojavi tortikolisa je položaj bebe u stomaku u poslednjim mesecima trudnoće – ukazuje naš sagovornik. – Ako se radi o urođenom tortikolisu, pedijatar u porodilištu će ovo upisati u otpusnu listu sa preporukom roditeljima da se, odmah po izlasku iz bolnice, obrate fizijatru.
Druga mogućnost nastanka tortikolisa je, napominje dr Pištignjat, porođajna trauma. Do istezanja mišića vrata može da dođe ako bebina glava izađe prebrzo, ili presporo, pa je neophodno njeno izvlačenje, ili u slučajevima kada se prvo rađa karlica, pa glava. Tada dolazi do pucanja mišićnih vlakana zbog prevelikog istezanja mišića vrata, što se ne vidi odmah.
– Posledica je hematom (oteklina) unutar mišića, koji se stvori uglavnom u trećoj nedelji bebinog života i može da se vidi i opipa na vratu – naglašava dr Pištignjat. – Leči se fizikalnom terapijom, pozicioniranjem glave, parafinom i elektroforezom kalijum-jodida. Parafinom se zagreva mišić i tako priprema za pasivno istezanje. Primenjuje se kod većih skraćenja kada ne možemo da dobijemo pun obim pokreta.
Prema rečima dr Pištignjata, elektroforeza kalijum-jodida se primenjuje kada postoji oteklina na vratu i to je unošenje leka putem struje. Nakon ovih procedura obavezno idu vežbe i to pasivne kada terapeut ili roditelj isteže skraćeni mišić tako što naginje glavu na suprotnu stranu. Ova vežba može da se izvodi u dva položaja, kada je beba na leđima ili na boku, što zavisi pre svega od uzrasta.
Komentari (0)