Iako su ginekološki problemi devojčica i adolescentkinja veoma česti, o njemu se veoma retko govori. U Srbiji se ovim problemom intenzivno bavi jedino Služba za ginekologiju dece i adolescenata na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić” koji proslavlja četrdesetu godinu postojanja.
Lista ginekoloških problema sa kojima se suočavaju deca i adolescenti je prema rečima dr Ilijane Mažibrade prilično je dugačka.
„Već na rođenju se može otkriti cista jajnika, tokom prvih šest meseci života uklještenje jajnika u kili, a već posle šestog meseca se može pojaviti zloćudni tumor vagine ili jajnika. Najčešći razlozi za dolazak u ambulantu dečjeg ginekologa u uzrastu od prve do pete godine su ipak sinehije – priraslice malih stidnih usana, infekcije vagine ili pojava znakova prevremenog puberteta, pre svih porast dojki. Posle pete godine se može otkriti i prisustvo stranog tela u vagini”, govori dr Mažibrada.
Ona dodaje da su tumori jajnika na sreću retki u uzrastu pre šeste godine, ali je gotovo polovina operativno tretiranih tumora imala maligni potencijal, što zahteva dodatni oprez u lečenju devojčica sa ovim oboljenjem.
Rizično ponašanje mladih
Sa pojavom menstruacije, težište problema zbog koga adolescentkinje dolaze na pregled pomera se ka učestalim, obilnim i dugotrajnim menstruacionim krvarenjima, ili njihovom izostanku, ali i nizu zdravstvenih problema koji su direktno uzrokovani rizičnim ponašanjem mladih osoba.
Recimo, na izostanak menstrualnih ciklusa, osim bioloških i fizioloških poremećaja direktno utiču i navike u ishrani.
Devojčice koje iz bilo kog razloga pokušavaju da smršaju, kao i one koje imaju prekomernu telesnu masu, vrlo često imaju poremećaje ciklusa. Posmatrajući na duži period, to može da ugrozi i opšte zdravlje organizma, posebno kardiovaskularni i koštani sistem.
Neadekvatna ishrana je uz nedovoljnu fizičku aktivnost, upotreba alkohola i duvana među najčešćim rizičnim oblicima ponašanjima kod adolescenata. Što je najgore, veliki broj mladih ponaša se rizično na više polja, pa se negativan uticaj sabira i rizik dodatno povećava, smatra dr Aleksandra Stojadinović, pedijatar na Institutu za zaštitu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu.
„Mladi mnogo više koriste određene strukture mozga zadužene za emocije, a mnogo ređe za prosuživanje procenu rizika i planiranja. I oni mnoge stvari rade pod uticajem svojih osećanja, ne razmišljajući o posledicama. Drugi razlog je okruženje, jer mladi žive u uslovima povećanih seksualnih sloboda, dostupnosti psihoaktivnih supstanci, velikog uticaja medija, siromaštva, oslabljene porodične strukture i sve to utiče na to da se rizično ponašaju”, objašnjava dr Stojadinović.
Trudnoća kod adolescentkinja
Nezaštićeni seksualni odnosi i neželjena trudnoća adolescentkinja je problem u još nesagledivim razmerama. Graviditet u mladosti može ozbiljno da ugrozi reproduktivno zdravlje devojke, ali prema rečima dr Mažibrade ni prekid takve trudnoće nije ništa manje rizičan.
„Trudnoća u adolescenciji nema pravo rešenje. Imamo veliki broj mladih trudnica koje će imati smanjene životne perspektive i što je još gore, brojne rizike za zdravlje i prevremeno rađenje. Da ne govorimo o tome koliko su smanjene mogućnosti novorođenog deteta i koliko su mnogo češće hospitalizacije zbog povreda zato što mlada majka ne može da sagleda materinstvo na pravi način. Sa druge strane, odluka da se prekine trudnoća nosi svoje rizike i lekari nikada ne mogu garantovati ni psihički ni fizički oporavak osobe koja se odluči na takav korak. Jedino rešenje je edukacija mladih o kontracepciji”, smatra dr Mažibrada.
Edukacija se čini kao jedino rešenje, kako za devojke, tako i za njihove roditelje. Pobrojani ginekološki poremećaji mogu vrlo uspešno da se leče ukoliko se na vreme utvrde.
Zato treba insistirati na redovnim ginekološkim pregledima još i pre stupanja u seksualne odnose, s prvim znacima puberteta (ili njihovog izostanka).
Danas je moguće i prenatalno utvrditi ginekološke anomalije ploda, a odmah po porođaju i lečiti. Lekari Službe za dečju i adolescentsku ginekologiju na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić” imaju praksu u dijagnostici i lečenju te vrste probleme dugu punih 40 godina.
Prof. dr Vesna Dramušić je 1970. godine (kada je i Svetska zdravstvena organizacija izdvojila dečju i adolescentna ginekologiju kao posebnu granu) započela sa radom u toj oblast, a njenim stopama je krenuo veliki broj lekara.
U Beogradu je sredinom februara 2008. godine formirano i Udruženje za dečju i adolescentnu ginekologiju Srbije koje je postalo član Međunarodne federacije za dečju i adolecentnu ginekologiju (FIGIJ).
Komentari (0)