Niko ne može zaustaviti starenje, no to ne znači da moramo ostariti. Važno je usvojiti stav dugovečnosti, koji uključuje pozitivan pogled na život i na samo starenje.
Kao prvo, ne brinite oko dugovečnosti ili kratkovečnosti vaših predaka. Iako je to jedan od faktora koji utiču na dužinu vašeg života, ne zaboravite da je to samo jedan od mnoštva faktora. Osim toga nije sve ni u godinama – i mladi ljudi znaju delovati staro jer se fizički i mentalno zapuštaju.
Dr. Stephen R. Covey, autor knjige Sedam navika vrlo efikasnih ljudi, ističe važnost održavanja zdravlja mozga, stavova i fizičke kondicije. Ključno nije uspeti izbeći stres nego se naučiti dobro nositi s njim. A budući da mentalna sposobnost, baš kao i fizička, deluje na principu koristi ili gubitka, mozak mora biti svakodnevno aktivan. Bitne su, svakako, i harmonične veze s drugim ljudima koje pridonose opštem zdravlju uma i tela.
Tražite nešto novo – obrazujete se
Svakodnevno naučite nešto novo. Učenje stranih jezika je, recimo, vrlo dobra vežba za mozak.
Ako mozgu postavite nove izazove i dok starite duže ćete održati memoriju i koncentraciju. Svakako, i kad ne razmišljamo mozak neprestano radi, no ako se navikne na jednolično obavljanje zadataka, radiće tek pojedina područja mozga.
Zamislite da angažujete trenera u teretani – on sasvim sigurno ne bi dopustio da celu nedelju, a kamoli godinu, vežbate iste delove tela. Isto treba primeniti i na mozak.
Učite li nešto novo nateraćete mozak da radi drugačije nego obično. Uključite se, stoga, u rasprave o nekoj knjizi putem interneta, upišite kurs sviranja ili ronjenja. Učite razne stvari i mozak će vam biti zahvalan.
Imajte ciljeve
Postavite sebi cilj. U zavisnosti od vaših interesa i sposobnosti, odredite razuman cilj. Recimo, da otputujete, učestvujete u takmičenju, izvezete čipku, plešete, upoznate nekog novog, napišete ili naslikate nešto…
Razvijte zdrav smisao za humor
Smeh i optimizam podstiču ispuštanje hemijskih veza koje pozitivno deluju na rad mozga, što istovremeno smanjuje nivo hormona stresa.
Pametno birajte hranu
Loša hrana nije samo loša za krvne sudove. Ako je nešto loše delovaće loše na ceo organizam, uključujući i mozak. Određena hrana oštećuje arterije koje dovode krv u mozak, što može dovesti do moždanog udara. Dakle, ako jedete hranu koja je dobra za srce i krvne sudove, ona će ‘negovati’ i vaš mozak. Kako izabrati pametno? U ishrani imate svakodnevne porcije povrća i voća? Ili je temelj svega meso, mast i rafinirano brašno i šećer?
Kod ljudi čija se ishrana temelji na životinjskim izvorima masnoće i proteina postoji 23% veća smrtnost. Međutim ako se u ishranu uvede više povrća smrtnost se smanjuje za 20%.
Komentari (0)