Ne, nemoj ti! Sam ću!“ Ova rečenica obično je česta između druge i treće godine. Dete tada hoće samo da se obuče, ali ne uspeva u tome. Uporno gura obe nožice u istu nogavicu, ne polazi mu za rukom da se zakopča i, naravno, počinje da se nervira. Zahvaljujući savetima francuskog psihologa An Bakis, izbeći ćete dramu.
Kad kaže „hoću sam“, dete pokazuje želju da se osamostali. To je zdrava želja koja ga podstiče da raste i napreduje. Nažalost, ona se javlja u trenutku kad dete još nije dovoljno zrelo da je realizuje. A taj jaz između želja i mogućnosti užasno iritira dete. Iako taj period teško pada i detetu i roditeljima, on je veoma koristan. Zato nemojte da se trudite da ga poštedite te frustracije, već mu pomozite.
Kuća po njihovoj meri
Zahvaljujući vrlo jednostavnim pomagalima, dete može da se oseća samostalno. Primer: specijalan neklizajući stepenik nalik na prevrnutu kadicu omogućava detetu da samo opere ruke ili zube i sl. Kupujte mu igračke prilagođene njegovom uzrastu. Dobra igračka postavlja pred dete izazov na koji ono može da odgovori. Ako je previše komplikovana, mališan će se razočarati i osećaće se beskorisno. Ako ste već kupili igračku kojoj dete nije doraslo, odložite je u orman i izvadite je kroz šest meseci ili godinu dana.
Veština se stiče
Ako ne dozvoljavate detetu da samo jede zato što ne ume pravilno da drži kašiku ili jede previše sporo, ubićete mu volju da nauči samo da se hrani. Kasnije će odbijati da se služi priborom za jelo i u uzrastu kad njegovi vršnjaci više nemaju probleme te vrste. Učite dete da obuva čarape, da razlikuje levu od desne cipele, da drži čašu tako da ne prospe vodu… Dajte mu vremena da to nauči, nemojte da ga požurujete: „Hoćeš da probaš sam da se obučeš?“, „Reci mi kad budeš hteo da probaš sam da obuješ cipele.“ To je najbolji način da pomognete detetu da se osamostali i stekne samopouzdanje. Iako će vam se možda učiniti da je to gubljenje vremena, znajte da će vam se trud stostruko isplatiti.
Budite taktični
Vaše dete se nervira što ne može samo nešto da uradi i u iskušenju ste da to uradite umesto njega. Imajte na umu da to nije uvek najbolje rešenje. Kao prvo, nemojte da ga kritikujete i grdite zato što je nespretno. Zapitajte se da li su vaša očekivanja realna. Da li ono u svom uzrastu zaista može samo da zaveže pertle? Ako želi ponovo da pokuša, ohrabrite ga: „Bravo, ako budeš uporan, naučićeš.“ Međutim, ako želi da odustane, nemojte da se ljutite i da ga terate da proba ponovo. Pokažite mu da ga potpuno razumete i da znate kako se oseća: „Jasno mi je da si ljut, toliko si se trudio, a pertla se razvezala.“
Čekajte da zatraže pomoć
Nemojte da ga prekidate i čekajte da samo zatraži pomoć. Ako već intervenišete, nemojte da se postavljate kao neko ko sve zna, već kao neko ko zajedno sa njim pokušava da reši problem. „Da vidimo da li će se točkovi bolje okretati na parketu…“ Pomozite mu ako zapne, ali nemojte da uradite sve sami: dodajte mu pravi deo slagalice, ali ga pustite da ga samo stavi; postavite cipele ispred njega, ali ga pustite da ih samo obuje… Čak i ako ste vi obavili najveći deo posla, dete treba da stekne utisak da je nešto samo uradilo i da bude ponosno zbog toga.
Komentari (0)