Iako je plivanje jednako važno za unapređenje fizičke aktivnosti i u prevenciji raznih hroničnih bolesti, posebno kardiovaskularnih, ono nije uvek najzdravije. Bazeni mogu da budu opasni zbog infekcija koje mogu da se prenesu eventualnim gutanjem vode i kontaktom kože sa zagađenom vodom.
Zato su veoma važne redovne mikrobiološke kontrole vode u bazenima. Voda treba da je dovoljno protočna i da koncentracija hlora bude dovoljno velika. Previše visoka koncentracija hlora može da nadraži kožu i oči, posebno ako se posle kupanja ne istuširamo i dobro ne obrišemo, pa se onda takvi izložimo suncu. S druge strane, ako je koncentracija hlora niska, neće se uništiti mikroorganizmi i rizik od infekcija u tom slučaju je veći.
Stomak
– Infekcije gastrointestinalnih organa se dobijaju gutanjem zagađene vode kojom mogu da se prenesu bakterije, virusi i paraziti. Postoje čak i paraziti koji su otporni na hlor, a nalaze se u fekalnim vodama. Simptomi su tečne stolice, bol u trbuhu i visoka temperatura. Najčešće se radi o bezazlenim infekcijama, ali mogu da se jave i infekcije šigelom, salmonelom, ešerihijom koli, parazitom kriptosporidijom i tako dalje – kaže dr Vesna Janjušević, specijalista opšte medicine iz Doma zdravlja „Stari grad“.
Ona u ovim slučajevima preporučuje prelazak na dijetalnu ishranu, nadoknađivanje tečnosti i skidanje temperature paracetamolom, ibuprofenom i drugim lekovima. Za dijareju treba uzimati probiotske kapsule kako bi se crevna flora dovela u ravnotežu. Ako ovakvo stanje potraje, obavezan je odlazak kod lekara.
Oči
Infekcija oka ili bazenski konjuktivitis, kako objašnjava primarijus dr Janjušević, može da zahvati jedno ili oba oka. Izaziva ga hlamidija trahomatis, a infekcija nastaje kontaminacijom bazena urinom osobe koja ima genitalnu infekciju.
Kupanjem u takvoj vodi preti opasnost od zaraze koja se javlja kao crvenilo oka, suzenje, osećaj stranog tela u oku, otok kapka i osetljivost na svetlost. Ovo su simptomi i virusne upale oka, ali pacijent treba obavezno da se javi lekaru jer, ako je u pitanju hlamidija, ona se leči antibiotski. Kod svih vrsta upala oka daju se najčešće kapi ciprofoksacin ili acidi borici.
Uši
Plivačko uvo, odnosno infekcija spoljnog ušnog kanala je najčešća infekcija leti. Dobija se zadržavanjem zagađene vode u ušnom kanalu, a u najvećem broju slučajeva je izaziva bakterija. Simptomi su bol i sekrecija iz uva i nagluvost.
– Nikako ne pokušavajte da štapićima otpušite uvo, jer ćete tako proširiti infekciju sa spoljašnje na druge strukture uva. Lečimo ga antimikotičnim i antibiotskim mastima ili kapima oko sedam dana.
Za to vreme je važno da ne kvasite uvo. Izbegava se davanje antibiotika ako se infekcija zadrži na spoljnom ušnom kanalu. Ukoliko mora, prepisuje se amoksicilin u kombinaciji sa klavulonskom kiselinom – kaže naša sagovornica.
Koža
Gljivičnim infekcijama kože i sluznice pogoduje naročito toplota i vlaga. Idealna mesta za njihov razvoj su vlažni peškiri i kupaći kostimi, ali i vlažni podovi, svlačionice, prostori za tuširanje i toaleti. Gljivične infekcije kože najčešće zahvataju pazuh, prepone, stopala između nožnih prstiju i sva druga mesta gde je koža oštećena. Prvo se javlja crvenilo, svrab i pucanje kože.
Intimni delovi
– Gljivica kandida je normalni stanovnik debelog creva, čak se kod nekih 25 odsto žena ne daje simptome. Ali, kada dođe do pada imuniteta ili ukoliko osoba uzima antibiotike, dolazi do promene kiselosti same vagine. U tom slučaju dolazi do razvoja gljivica, a tome pogoduje i sedenje na mokrim peškirima u vlažnim kostimima – upozorava doktorka Janjušević.
Simptomi infekcije su peckanje i svrab u predelu polnih organa i gromuljičast sekret. Leči se vaginaletama na bazi nistatina sa neomicinom, kanesten, daktanol i ginodaktanol vaginaletama. Za stopala najčešće prepisujemo kanesten ili daktanol mast. Masti se nanose dva-tri puta dnevno na čistu kožu. Lečenje u ovom slučaju može da potraje malo duže.
Pravila treba da poštujete
– Kad dođete na bazen, ne treba da preskočite posudu za dezinfekciju stopala jer se u njoj nalazi tečnost koja uništava mikroorganizme
– Istuširajte se i pre i posle ulaska u bazen
– Do bazena idite u papučama
– Nemojte da sedite na vlažnim peškirima
– Nemojte da gutate vodu
– Ne ronite s otvorenim očima bez maske
– Ako imate osetljive uši, stavite posebne tampone za uši
– Ne urinirajte u bazenu i dobro perite ruke
– Kad se vratite sa bazena, obavezno se dobro istuširajte sapunom i vodom i dobro se obrišite, posebno u predelu prepona, pazuha, prstiju na nogama, jer svaka vlaga pogoduje gljivičnoj infekciji.
Stalno nove pretnje
U američkoj literaturi postoji čitava grupa oboljenja koja je povezana sa plivanjem. Tamo su ih i nazvali rekreativnim oboljenjima koja se dobijaju od vode. Njihov Centar za kontrolu bolesti svake godine otkrije još neko novo oboljenje koje je povezano sa plivanjem i po još neki uzročnik.
Komentari (0)