Noćno mokrenje predstavlja poremećaj kod dece nakon četvrte godine života i karakteriše ga nemogućnost kontrolisanja započetog procesa piškenja u toku sna.
Iako dolazi do poremećaja mokrenja, svi organi genitalno-urinarnog sistema su zdravi i normalno funkcionišu. Noćno mokrenje se deli na primarno i sekundarno. U primarno mokrenje spadaju dnevna i noćna mokrenja, koja nisu ni prestala od rođenja, dok se sekundarno ili stečeno javlja naknadno, nakon perioda “čistoće” ili “suvog” perioda. Pojava ovog poremećaja najčešće se vezuje za emocije i uslove u porodičnoj sredini, koji utiču na uspostavljanje i organizaciju ove funkcije. Noćno mokrenje ponekad može da bude povezano i sa poremećajem spavanja deteta.
Primarno noćno mokrenje
Radi se o najčešćem hroničnom poremećaju kod dece predškolskog i školskog uzrasta, o čemu svedoči i procena da oko sedam odsto dečaka i tri odsto devojčica uzrasta od pet godina, tokom dana ili noći piški u odeću ili krevet. Mokrenje može biti idiopatsko i simptomatsko. Idiopatsko mokrenje povezano je sa genetskom predispozicijom i odloženim sazrevanjem srednjeg nervnog sistema i izmenjenom fiziologijom mokraćne bešike. Noćno mokrenje se može desiti u bilo kom stadijumu spavanja, a dve trećine epizoda se desi u prvoj trećini noći.
Sekundarno noćno mokrenje
Stečeno noćno mokrenje je posledica utrogenitalnih, metaboličkih, endokrinih i drugih bolesti. U fiziološkom smislu reč je o nesrazmernosti stvaranja mokraće i kapaciteta bešike, što je najčešće udruženo sa čvrstim snom deteta. Nekada se smatralo da je noćno mokrenje izazvano psihičkim uzrocima, ali novija istraživanja pokazuju da psihičke promene nisu uzrok već posledica noćnog piškenja. Deca sa primarnim noćnim mokrenjem nemaju dovoljnu količinu hormona vazopresina, koji sprečava noćno mokrenje.
Dijagnoza
Dijagnostički postupak počinje detaljnom anamnezom kojom se mora isključiti dnevno mokrenje, infekcije i druge neurološke i endokrinološke bolesti kod kojih noćno mokrenje može biti samo jedan od simptoma bolesti.
Posledice
Primarno noćno mokrenje veoma utiče na psihološki razvoj deteta i njegovog samopoštovanja, pa takva deca češće imaju poremećaje ponašanja, osećaju se drugačije od svojih vršnjaka, osećaju ljutnju i stid, promenljivog su raspoloženja i izbegavaju odlazak na ekskurzije. Nažalost, roditelji često nisu tolerantni prema ovom problemu, pa primenjuju metode kažnjavanja. Ovaj poremećaj izaziva permanentnu frustraciju kod dece i izrazit osećaj stida, a najvažnije im je da njihovi vršnjaci ne saznaju za ovaj problem.
Lečenje nakon pete godine
U poslednjih 15 godina intenzivno se proučavao problem noćnog mokrenja i metoda lečenja koje se preporučuju nakon pete godine života. Danas su prihvaćena dva oblika lečenja primarne noćne enureze – noćni alarm aparati i vazopresin. Postoje i drugi oblici pomoći, kao što su ograničavanje unosa tečnosti, različiti oblici treninga bešike, antikolinergici, hipnoza i akupunktura. Vazopresin ili dezmopresin je sintetički hormon koji možete kupiti u formi spreja za nos ili tableta, a smanjuje noćno izlučivanje mokraće.
Dezmopresin se primenjuje uveče, pre spavanja. Njegova delotvornost dokazana je na 73 odsto dece koja su ga konzumirala. Samo 7,6 odsto dece nije odgovorilo na terapiju. Kod većine dece terapijski odgovor nastupa već nakon nekoliko dana, a kao najveći problem pokazalo se ponovno mokrenje u krevet nakon prestanka lečenja.
Saveti za roditelje
– Ne čekajte da noćno mokrenje prođe samo od sebe
– Ne kažnjavajte dete
– Razgovarajte o problemu bez ljutnje
– Ne počinjite terapiju bez konsultacije sa lekarom
– Ne odustajte ako terapija u početku ne daje rezultate
Komentari (0)