Kada treba učiti decu o vrednosti novca

Četverogodišnji Luka otkrio je novu zabavu – isprazniti mamin novčanik od kovanica i staviti ih u svoju kutijicu. Mama u početku nije reagovala, a onda je shvatila da ne zna da li bi mu to dopustila. – Da li da mu uopšte dajem novac? Čini mi se kao da misli da novac “raste” u mom novčaniku pa će steći pogrešan utisak da ga samo treba uzeti – poverila se drugoj mami. – Čuj, ja svojima dam dina-dva ako pospreme igračke i jako su sretni zbog toga – ispričala je druga svoje iskustvo.

O novcu i njegovoj vrednosti dete valja svakako podučiti već u ranoj predškolskoj dobi, poručuju stručnjaci.

Deci treba objasniti da je novac sredstvo za kupovinu, da ga treba zaraditi i kako se zarađuje, da ga treba štedeti, šta se sve novcem može, kao i da njime treba promišljeno baratati. Deci to dokazujemo vlastitim primerom i pritom ostajemo dosledni.

Vežbanje samokontrole

– Kad deci govorimo o vrednosti novca moramo naglasiti da ono što želimo nije uvek i ono što nam treba. Novac će za dete, osim objektivne vrednosti, imati i onu vrednost koju ima za njegove roditelje. Ona neće biti ista za dete čiji otac „prilepi“ 100 evra sviraču na čelo i za dete u čijoj porodici se zajednički štedi za izlet – upozorava psiholog mr sci. Maje Gabelica šupljika, zamenica pravobranioca za decu.

– Deci ne treba plaćati za kućne poslove koji su zajednička i dogovorno raspoređena odgovornost članova porodice, kao ni za pospremanje igračaka. No, možete ga novčano nagraditi za neki povremeni posao u dvorištu ili u stanu – ističe mr Gabelica šupljika.

Dodaje i kako raspolaganje vlastitim džeparcem, kad je dete već dovoljno zrelo da može da razume koliko nešto košta, pomaže učenju odgovornosti i samokontrole. Dete koje u trgovački centar krene sa svojom ograničenom svotom džeparca, s više će samokontrole posmatrati robu koja se nudi.

Dolar po godini starosti deteta uobičajeni je američki džeparac

U SAD-u, gde od malena uče baratanju novcem, preporučuju da nedeljni džeparac bude dolar za godinu detetove starosti – desetogodišnjaku nedeljno desetak dolara. To se može promeniti u adolescenciji, zavisno od detetovih potreba i aktivnostima te odluci porodice o tome koje troškove snose roditelji a koje dete. Iznos može da varira, no važno je da dete njime samostalno raspolaže, da shvata da novca nema neizmerno mnogo i da je to koliko ga ima povezano sa zarađivanjem, štednjom i trošenjem.

U predškolskoj dobi dete će se štednji bolje učiti ako učestvuje u zajedničkoj porodičnoj štednji s kasicom, planom trošenja i zajedničkim trošenjem te ušteđevine.