Porodica je prva životna škola u kojoj dete stiče osnovno znanje o ljudima, međuljudskim odnosima, životu i životnim problemima.
Sva iskustva stečena u primarnoj porodici vaš mališan će primenjivati u daljem životu. Upravo zato je vaspitanje deteta jedan od najtežih i najodgovornijih zadataka roditelja.
Razmaženo dete
Najčešća i najgora greška u vaspitanju je popustljiv odnos. Razmaziti dete podrazumeva preterano pomaganje i obavljanje zadataka koje bi vaš mališan mogao i trebalo da uradi. Da ne bude zabune, to ne znači da dete ne treba maziti i pokazivati mu ljubav.
Posledice razmaženosti
Razmažena deca postaju samovoljna, nesamostalna, sebična, preosetljiva, a često i asocijalna zbog neuklapanja u društvo vršnjaka. Razmaženi klinci beže od rada, izbegavaju dužnosti i traže ko će da ih zameni u obavljanju neprijatnih zadataka. Osim socijalne neprilagođenosti, takvi mališani često pate i od različitih psihičkih poremećaja (noćni strahovi, noćno mokrenje, grickanje noktiju, mucanje…)
Prestrogo vaspitanje
Kad roditelji izgube strpljenje sa razmaženim i hirovitim detetom, često prelaze u drugu krajnost. Strogo i autoritativno vaspitanje primenjuju i roditelji koji žele brzo i bez razmišljanja da postignu poslušnost, ali i osobe kojima dete predstavlja teret, pa su prema njemu nestrpljivi i nasilni.
Preterano strog roditelj dete teroriše, zastrašuje, a neretko i fizički zlostavlja. Agresivan roditelj je sklon da prebacuje detetu njegove mane i greške, da viče na dete i nadzire svaki njegov pokret.
Posledice preterane strogosti
Na autoritativno vaspitanje dete može da se otvoreno suprotstavlja roditelju, prkosi mu i svađa se ili da zauzme naizgled pasivan stav iza kojeg se kriju neprijateljstvo i nepoverenje prema roditelju. Preterano strogo i grubo odgajana deca izmišljaju odbrambena sredstva da bi izbegli kaznu. Takva sredstva su laž, lukavstvo, osvetoljubivost… Grubo odgajana deca i sama postaju agresivna, neljubazna, otresita, bezobrazna i okrutna. Pogrešan pristup obeshrabruje dete, čini ga nesamostalnim, blokira njegov osećaj za zajednicu i dovodi do toga da izbegava dužnosti i rad.
„Naoštrite" mentalne sposobnosti deteta
Ohrabrujte dete da se verbalno izražava. Pitajte ga o čemu razmišlja, šta planira da radi, šta misli o njegovim vršnjacima… Pitajte dete kako je provelo dan i dozvolite mu da izrazi svoje misli i osećanja, da vam kaže kada je srećno ili ne, zašto se ljuti…
Uzmite predmete iz kuće (voće, daljinski, flaše, cveće…) i raspravljajte o oblicima, bojama, mirisu, dodiru… Igrajte se sa vodom u kadi, kroz primere raspravljajte o konceptu plutanja ili potonuća. Dozvolite mu da istražuju okolinu i da samo otkriva stvari. Podstaknite ga da vam postavlja pitanja vezana za svoja otkrića.
Odlična igra snalaženja je traženje sakrivenog predmeta. Sakrijte predmet, a detetu zadajte da pitanjima otkrije o kom se predmetu radi, pa tek onda da otkrije gde se nalazi. Sve ove aktivnosti, uz vašu neizmernu ljubav i potporu, poboljšaće mentalne sposobnosti vašeg deteta. Najbitnije je da detetu posvetite dovoljno vremena i njegov napredak ćete videti iz dana u dan.
Uspešno vaspitanje
Uspeh ćemo postići samo ukoliko imamo sposobnost da samokritično sagledamo vaspitne mere koje primenjujemo, ako u dete imamo poverenja i ako ga volimo. Da bismo ga što pre osamostalili, najvažnije je da ga osposobimo da postane nezavisno. To podrazumeva da mu omogućite da samostalno obavlja sve dužnosti koje, srazmerno njegovom uzrastu, može da obavi. Uz to ga treba hrabriti, ulivati mu poverenje i jačati njegove sposobnosti. Po potrebi detetu treba i pomoći, ali nikada nemojte detetove dužnosti preuzimati na sebe.
Komentari (0)