Kako bi se izbegla dehidracija uzrokovana povećanom temperaturom i gubitkom telesnih tečnosti putem kože, bolesnik pogođen gripom mora piti više od 2,5 litara tečnosti dnevno.
Gripa je zarazna bolest koju uzrokuju virusi, a simptomi su svima poznati: povišena telesna temperatura, kašalj, drhtavica, glavobolja, bolovi u zglobovima, preterani umor i nedostatak apetita.
Kako bi se izbegla dehidracija uzrokovana povećanom telesnom temperaturom i gubitkom telesnih tečnosti putem kože, bolesnik pogođen gripom mora piti više od dve i po litre tečnosti dnevno. Time omogućava svom organizmu lakše podnošenje bolesti, ublažavanje simptoma i brži oporavak. Najbolje je posegnuti za čajevima, biljnim napicima i voćnim sokovima koji se moraju dvostruko razblažiti vodom.
Ishrana je veoma važna za vreme gripa i prehlade
Posebno se preporučjue med dobijen od cvetova kadulje, lipe i majčine dušice. Stoga sve napitke možemo slobodno sladiti ovom jedinstvenom namirnicom.
U tekuća jela spadaju u prvom redu supe. Poznata je pileća supa, koja se smatra pravim "lekom" u borbi za što brže ozdravljenje protiv gripa. Naučnici se slažu da je tanjir tople supe blagodet svakome koji se zatekne u postelji pogođen gripom, ali oko toga da li je baš pileća supa najbolja ili ne, ne postoji jednoznačno mišljenje.
Analiziramo li malo dublje ovo jelo, videt ćemo sledeće: sadrži male količine lako probavljivih proteina i vitamina grupe B i malo masti, preko potrebne za poboljšanje ukusa. Predstavlja u prvom redu krepki obrok. Stoga, uvrstimo li u ishranu ovu supu odmah nakon pojave prvih simptoma, može se, u pojedinim slučajevima, brzo izlečiti prehlada i sprečiti dalji razvoj bolesti.
Još je bolje u ishranu uvrstiti riblju čorbu, spremljenu od sveže ribe. Ta je supa bogatija visokovrednim belančevinama i solima koje se gube prekomernim znojenjem. Ako u nju dodate koju kašiku maslinovog ulja, ne samo da ćete poboljšati ukus nego ćete dobiti i nutritivno visokovredan obrok.
U području srednje Evrope pravim lekom protiv gripe smatra se supa napravljena od crvenog luka. Moglo bi se i za to naći objašnjenje u biohemiji. Crveni je luk bogat flavonoidima – spojevima koji su vrlo važna skupina antioksidansa. Vitamini C, E, te neki minerali (cink, bakar) jačaju obrambeni ili imunološki sistem organizma.
Uopšte, za vreme gripa svi obroci bi morali biti hranjivi, ali vrlo lagani, bogati kompleksnim šećerima ili ugljenohidratima. U prehranu tada treba bez rezerve uvrstiti testeninu, pirinač, krompir i dosta hleba koji bi trebao biti napravljen od integralnog brašna i ako je moguće obogaćen semenkama susama (daće nam kalcijum) i suncokreta (bogat je izvor vitamina E).
Mrkva, španać, blitva, brokola bogati su beta-karotenom, pigmentom koji se u organizmu pretvara u vitamin A, a narandže, kivi, radić, peršun i paprike sadrže velike količine vitamina C. Svakako treba spomenuti i vrednost belog luka. Beli luk se već dugo primenjuje u lečenju katara, smanjivanju boli u grlu, a snižava pritisak.
Komentari (0)