Oko 20 odsto svih trudnoća završava spontanim pobačajem, od kojih pola čak i pre nego što žena zna da je trudna. Pobačaj je često način za eliminisanje grešaka prirode, pa ga ne treba obavezno i sprečavati. Međutim, ukoliko je to potrebno, medicina danas ima načina da pomogne majkama da na svet donesu dete, kaže ginekolog dr Marica Đuran.
Spontanim pobačajem se smatra trudnoća koja je završena pre 22. ili čak 20. nedelje trudnoće u društvima gde je perinatalna medicina najrazvijenija, odnosno ukoliko je plod lakši od 500 grama. U Srbiji je to još uvek trudnoća završena pre 28. nedelje. Posle toga se ne govori o spontanom pobačaju, već o prevremenom porođaju. Trudnoća je uglavnom željena, pa se na sve načine teži tome da do pobačaja ne dođe, kako kaže dr Marica Đuran, ginekolog Doma zdravlja „Dr Ristić“.
− Međutim, ma koliko bila tužna slika žene koja gubi plod u bilo kojoj fazi trudnoće, treba znati da je to način eliminacije grešaka prirode jer se tako odstranjuje 90 odsto nezdravih zametaka, embriona ili fetusa. što je stepen te greške veći, smrtnost je teže sprečiti, tako da će svakako doći do pobačaja, ma koliko mi uporno želeli da zataškamo upozorenje organizma− objašnjava dr Đuran.
Uzroci zbog kojih dolazi do pobačaja su raznoliki. Dele se na faktore od strane samog ploda, konceptusa, embriona, kasnije fetusa i na faktore roditelja, pre svega majke. Ipak, u savremenom društvu su sve značajniji i faktori okoline. Na ekološke promene teško je uticati, ali zato možemo da izbegavamo pušenje ili bilo kakve druge toksine i stres.
− Iako je kvalitet života danas mnogo bolji nego nekada, na osnovu dosadašnje kliničke prakse stičem utisak da je broj spontanih pobačaja, naročito kod prve trudnoće, veći. Tome sigurno doprinosi sve ono što smo prošli prethodnih godina ratova, bombardovanja, krize… Stres može veoma uticati na trudnoću − kaže dr Đuran.
Najčešći embrionalni uzroci koji dovode do pobačaja su promene na hromozomima − trizomije. Ona na paru 16 izaziva čak trećinu svih pobačaja, dok ona na 21. paru nekad izmakne kontroli pa se dete rađa i živi sa Daunovim sindromom. Učestalost pobačaja je oko 20 odsto mada, ako se računaju i tzv. hemijske trudnoće (potvrđene nalazom beta-HCG pre očekivane menstruacije, a onda ipak dođe do krvarenja), taj broj je daleko veći − oko 60 odsto.
Bolovi i krvarenje mogu biti znak da sa trudnoćom nešto nije u redu. Bol se može osećati kao zatezanje i nelagodnost, ali i u vidu jakih kontrakcija, a krvarenje varira od onog tačkastog, braonkastog u tragu do jakog i opasnog.
− Ukoliko trudna žena počinje da oseća bolove u donjem delu stomaka ili da krvari, što često ide jedno uz drugo, sumnja se na preteći pobačaj. Pitanje za nas lekare je da li baš svaki takav znak treba sprečiti jer se naročito na početku trudnoće dešava najbolja selekcija ¬− ističe Marica Đuran.
− Ali, ukoliko se pobačaji ponavljaju, svakako da se odmah mora reagovati, pa tek kasnije ispitujemo da li je to vredelo ili ne. U slučaju da nije, treba dovršiti ono što bi priroda uradila da nije bilo nauke. Ako se radi o dugo željenoj trudnoći − starijoj prvorotki, ili o paru koji se jedva domogao plodnosti, ginekolog će sigurno učiniti sve da je sačuva.
Ukoliko žena uzastopno izgubi dve ili više trudnoća, govori se o ponovljenom ili habitualnom pobačaju. Tada je neophodno potpuno ispitati oba roditelja kao i pobačeni plod. Rizik je veći sa većim brojem pobačaja, a najčešći su u prvom trimestru. Uzroke treba tražiti u genima, anatomiji, infekcijama, imunološkim uzročnicima, endokrinim bolestima.
− Lečenje se sprovodi u zavisnosti od toga kada se započinje. Danas se raspolaže preparatima horiogonadotropina, progesterona, tokolitika… Različita su mišljenja da li i kada treba neki od njih upotrebiti. Isto tako, ako se dijagnostikuje da je unutrašnje ušće slabo i da se može desiti ispadanje ovoja, prsnuće i pobačaj, radi se serklaž ili zatvaranje grlića materice, ušivanjem. To je najbolje učiniti od 12. do 14. nedelje trudnoće − kaže sagovornica.
Faktori rizika koji mogu dovesti do spontanog pobačaja:
− starost majke − mlađe od 18, starije od 35 godina
− promene na hromozomima roditelja
− anatomski poremećaji same materice ili grlića, miomi
− endokrini poremećaji (manjak progesterona, dijabetes)
− infekcije reproduktivnih organa (mikoplazma, ureaplasma, hlamidjia, toksoplazma, listerija)
− sistemske bolesti majke, lupus, antifosfolpidni sindrom,
− faktori okoline (pušenje, stres)
− psihološki, emocionalni faktori (veoma retko)
− mehanički faktori
Komentari (0)