Pomalo zbunjeni od silnog uzbuđenja, očevi sa najlepšim nosiljkama za bebe u rukama penju se na drugi sprat Ginekološko- akušerske klinike ”Narodni front” u Beogradu. Tu su smešteni apartmani. Skoro će podne i vreme je za otpust porodilja.
Na ormarić u hodniku neko spustio korpu kao sneg belu. Mala posteljina za bebu sva od rišelje veza. Odmah tu pored je knjiga utisaka u kojoj je porodilja Aleksandra Petrović ostavila poruku medicinskim sestrama: ”Sve ste divne i brižne, svaka čast.”
Ovde ništa nije luksuzno, a ipak se ne oseća bolnička atmosfera. Prijatno je, opuštajuće. Kao da to osećaju i bebe. U malim krevetima preko puta apartmana u kojima se posle porođaja oporavljaju majke, leži sedmoro devojčica i dečaka. I nijedna beba ne plače.
Ilija Kantar, advokat iz Beograda, došao po svoje dve princeze, suprugu Biljanu i malu Mariju. Njegova treća miljenica, starija kćerka Milica, seku i mamu iščekuje kod kuće.
– Sve je ovde veoma lepo – kaže Ilija. – Ovakve uslove trebalo bi da ima svaka porodilja.
Porodilište ”Narodni front” ima osam apartmana, šest dvokrevetnih i dva jednokrevetna. To su obične, ne mnogo velike sobe, krevet, televizor, telefon. Svaka ima svoje kupatilo. U ovim apartmanima su posle porođaja ležale pevačice Goca Tržan, Jelena Karleuša, Nataša Bekvalac.
Osoblje na odeljenju o tome ne želi da govori.
– To su privatne stvari – odbija svaki razgovor na ovu temu Stana Milovanović, glavna sestra.
U jednom jednokrevetnom apartmanu leži državljanka Libije, u drugom žena rumunskog diplomate u Beogradu. Mirjana Dragojlović je sama u dvokrevetnom. Kćerki je dala ime Milica.
– I ja bih svoju ženu smestio u apartman – iskren je dr Vlada Mihajlović. – Svaki normalan muž bi to učinio. Nije to skupo. Koliko god da je, mali je to trošak za nešto što se jednom – dva puta dešava u životu.
U apartmanskom delu u pet smena rade po dve medicinske sestre. Jedna je zadužena za majke, druga za bebe. Sestra Stana Milovanović kaže da žene ovde nisu razmažene. Ako neka i ima neku sitnu želju, ispunjavaju joj.
– Ovde je bolja hrana nego na odeljenju – priča sestra Stana. – Ako je porodilja malokrvna, a može da jede, dobiće biftek. Ponekad žene požele neki prilog koji tog dana nije na meniju, ili čaj drugog ukusa. To i dobiju.
Za razliku od običnog odeljenja, u apartmanima je stalno dozvoljena poseta. Ali, najviše dvoje posetilaca istovremeno. Lekari i sestre kažu da to porodiljama baš prija.
– Apartmani su nam stalno puni – priča sestra Stana. – Ponekad nam je neprijatno što moramo da odbijemo porodilju, jer nema slobodnog mesta. Najveća ”navala” je u julu, avgustu i septembru. Mi kažemo da su to ”novogodišnja deca”. Neka, samo neka se rađaju.
Baby friendy po želji majke
Ovde je i bebi-frendli program prilagođen željama majke. Iako je programom predviđeno da beba bude uz majku, ženama iscrpljenim porođajem to ponekad teško pada. Ne osećaju se sposobnim da se brinu o bebama, pa su zato ovde novorođenčad smeštena u zasebnoj sobi. Sestre ih donose na podoj i po želji majke, kada god želi da pomazi svoju bebu ili samo da gleda u novi život koji je stvorila.
Jednodnevni komfor za 12.000 dinara
Smeštaj u dvokrevetnom apartmanu dnevno košta osam hiljada dinara, a u jednokrevetnom 12.000. I sve više muževa je spremno da svojim suprugama i majkama svoje dece obezbedi ovaj mali komfor. Jer, na ”običnim” odeljenjima u porodilištima u sobama leže po tri žene, a ima soba i sa po šest-sedam kreveta. Porodilje se ovde zadržavaju najčešće tri dana.
Komentari (0)