Iren Vilar (40) iz Denvera priznala je da je "zavisnica od abortusa", nakon što je za 17 godina imala čak 15 prekida trudnoće, prenosi "Dejli mejl". Ona je rekla da na te abortuse nije išla zbog nedostatka finansijskih sredstava ili straha, već je to bio čin pobune protiv njenog muža "kontrolora", koji nije želeo decu.
Priznanje Vilarove podstaklo je bes aktivista organizacija protiv abortusa, koji su preko interneta objavljivali smrtne pretnje ženi i zahteve da ona bude kažnjena zatvorom. Ciklus trudnoća i abortusa počeo je kad je Vilarova imala 16 godina i završio u njenoj 33. godini života, a u tom periodu žena je nekoliko puta pokušala da se ubije.
Ona sada radi kao književni agent i ima dve ćerke, Loretu (5) i Lolitu (3). Svoje priznanje i iskustva Vilarova je opisala u memoarima "Nemoguće materinstvo: Svedočanstvo zavisnice od abortusa". Knjiga, koja je juče objavljena, već je šokirala mnoge Amerikance, a mišljenja su uveliko podeljena.
Čermejn Jest, predsednik grupe "Unija Amerikanaca za život" izjavio je da slučaj Vilarove reflektuje sve što njihov pokret govori – da je abortus veoma tužna priča u životu žene.
Međutim, aktivisti za pravo žena na izbor kažu da memoari Vilarove otvaraju neprijatna pitanja o abortusu kao kontroli rađanja. Iren Vilar je nakon svih komentara na knjigu rekla da je zabrinuta za svoju sigurnost zbog pisama mržnje koje prima.
Kao veoma talentovana i inteligentna devojka, Vilarova je sa svega 15 godina primljena na njujorški univerzitet, da bi se godinu dana kasnije udala za 50-godišnjeg Latinoamerikanca, profesora književnosti.
Vilar tvrdi da joj je njen suprug rekao da njegove veze ne traju duže od pet godina i da deca ubijaju želju za seksom. Ona se protiv toga bunila tako što je "zaboravljala" da uzima kontraceptivne pilule. Vilarova je istakla da je prekidala trudnoće kako je njen muž ne bi ostavio, ali nije rekla da li je on bio svestan da je išla na abortuse.
"Naravno, to ne znači da sam ja želela da to iznova i iznova radim. Narkomani takođe stalno žele da prestanu", rekla je ona. "Žene pišu memoare o svojim anoreksijama i bulimijama i objašnjavaju svoje zavisnosti i ponašanja. Ja sam to isto pokušala da prikažem u svojoj knjizi". Vilarova planira da objavi nove memoare, koji bi ovog puta bili posvećeni majčinstvu.
Tragična prošlost
Vilarova je u memoarima otkrila i tragičnu prošlost – njena baka, Portorikanka Lolita Lebron, bila je u zatvoru 25 godina nakon što je 1954. godine izvršila oružani napad na zgradu američkog Kongresa. Lebronova je osuđena zbog pokušaja državnog udara, ali ju je tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džimi Karter pomilovao 1979.
Vilarova je imala svega osam godina kad je njena majka iskočila iz automobila u punoj brzini i preminula dva dana kasnije. Otac Vilarove je tada bio za volanom automobila, dok je mala Iren pokušavala da zadrži majku da ne skoči. Takođe, dva brata Vilarove zavisnici su od heroina.
Iako Iren Vilar ističe da se ne vidi kao žrtvu, ona priznaje da oseća da je izdala pokret za prava žena.
Opao broj abortusa i neželjenih trudnoća u svetu
Slučaj Vilerove pojavio se u javnosti u isto vreme kad i vest da je broj abortusa i neželjenih trudnoća u svetu opao, što je posledica većeg korišćenja kontraceptivnih sredstava, prenela je Beta.
Kako se navodi u studiji Instituta Gutmaher, broj abortusa je sa 45,5 miliona u 1995. godini pao na 41,6 miliona u 2003, dok je broj neželjenih trudnoća bio 55 na 1.000 žena u 2008. godini, u odnosu na 1995, kada je iznosio 69 na 1.000, navodi institut sa sedištem u SAD.
Predsednica Instituta Gutmaher šeron Kemp ističe da su odluke žena o tome kada će ostati u drugom stanju i o broju dece koju će imati uticale na značajno smanjenje broja neželjenih trudnoća, a time i abortusa. Ona je ukazala i na činjenicu da je u 32 zemlje i dalje zabranjen abortus. Prema podacima Instituta Gutmaher, 70.000 žena godišnje umre od posledica ilegalno izvršenih abortusa.
Komentari (0)